Nemija

9 Dvadeset četvrtog dana tog meseca Izraelci su se okupili. Postili su obučeni u kostret i posuli su se prašinom.+ 2 Oni koji su po rođenju bili Izraelci odvojili su se od svih stranaca.+ Stajali su i priznavali svoje grehe i prestupe svojih predaka.+ 3 Stojeći na svom mestu, tri sata* su slušali čitanje knjige Zakona+ Jehove, svog Boga, a onda su tri sata priznavali grehe i klanjali se Jehovi, svom Bogu.

4 Isus, Vanije, Kadmilo, Sevanija, Vunije, Serevija,+ Vanije i Hananije popeli su se na postolje+ podignuto za Levite i glasno zavapili Jehovi, svom Bogu. 5 Leviti Isus, Kadmilo, Vanije, Asavnija, Serevija, Odija, Sevanija i Petaja rekli su ovako: „Ustanite i hvalite Jehovu, svog Boga, u svu večnost*.+ Neka je hvaljeno tvoje slavno ime, koje je uzvišenije od svake slave i hvale!

6 „Ti si jedini, Jehova.+ Ti si stvorio nebesa, nebo nad nebesima, i svu njihovu vojsku, zemlju i sve što je na njoj, mora i sve što je u njima. Ti sve to održavaš u životu i nebeska vojska ti se klanja. 7 Ti si, Jehova, pravi Bog, koji je izabrao Avrama+ i izveo ga iz haldejskog grada Ura+ i dao mu ime Avraham.+ 8 Video si da ti je njegovo srce verno+ i zato si s njim sklopio savez i obećao da ćeš mu dati zemlju Hananaca, Heteja, Amoreja, Ferezeja, Jevuseja i Gergeseja, da ćeš je dati njegovom potomstvu.+ Ispunio si svoja obećanja, jer si pravedan.

9 „Video si nevolju naših predaka u Egiptu+ i čuo si njihov vapaj kod Crvenog mora. 10 Tada si učinio znakove i čuda nad faraonom i nad svim njegovim slugama i nad celim narodom njegove zemlje,+ jer si znao da su drsko+ postupali s tvojim narodom. Proslavio si svoje ime i ono je slavno sve do danas.+ 11 Pred njima si razdvojio more, tako da su prešli posred mora po suvom,+ a one koji su ih gonili bacio si u dubine kao kamen u uzburkane vode.+ 12 Danju si ih vodio stubom od oblaka, a noću stubom od vatre, osvetljavajući put kojim su išli.+ 13 Sišao si na goru Sinaj+ i s neba+ si govorio s njima, i dao si im pravedne naredbe i pouzdane zakone*, dobre propise i zapovesti.+ 14 Obznanio si im svoj sveti sabat+ i dao si im zapovesti, propise i zakon preko svog sluge Mojsija. 15 Dao si im hleb s neba kad su bili gladni+ i vodu iz stene kad su bili žedni,+ i rekao si im da idu i zauzmu zemlju za koju si se zakleo* da ćeš im je dati.

16 „Ali oni, naši preci, drsko+ su postupali i postali su tvrdoglavi*+ i nisu slušali tvoje zapovesti. 17 Nisu hteli da slušaju,+ niti su se više sećali čudesnih dela koja si učinio za njih, nego su postali tvrdoglavi i postavili su sebi vođu da se vrate u ropstvo u Egipat.+ Ali ti si Bog koji rado oprašta, samilostan i milosrdan, strpljiv* i pun verne ljubavi,+ i nisi ih ostavio.+ 18 I kad su napravili kip teleta* i rekli: ’Ovo je naš Bog koji nas je izveo iz Egipta‘,+ i kad su svojim delima pokazali veliki prezir prema tebi, 19 ti ih u svom velikom milosrđu nisi ostavio u pustinji.+ Stub od oblaka nije odstupao od njih danju, vodeći ih putem, niti stub od vatre noću, osvetljavajući put kojim su išli.+ 20 Dao si im svoj duh* da budu razboriti,+ svoju manu nisi uskratio njihovim ustima+ i dao si im vodu kad su bili žedni.+ 21 Četrdeset godina hranio si ih u pustinji.+ Ništa im nije nedostajalo. Odeća im se nije pohabala+ i noge im nisu oticale.

22 „Dao si im kraljevstva i narode i razdelio si im zemlju deo po deo,+ tako da su zauzeli zemlju esevonskog+ kralja Siona+ i zemlju vasanskog kralja Oga.+ 23 Umnožio si njihove sinove kao zvezde na nebu.+ Zatim si ih doveo u zemlju za koju si obećao njihovim precima da će ući u nju i da će je zauzeti.+ 24 Njihovi sinovi su ušli u zemlju i zauzeli je,+ a ti si pokorio pred njima Hanance,+ stanovnike te zemlje, i dao si ih njima u ruke, kao i njihove kraljeve i narode te zemlje, da rade s njima šta god hoće. 25 Osvojili su utvrđene gradove+ i plodnu zemlju,+ i zauzeli su kuće pune svakog dobra, iskopane bunare, vinograde, maslinjake+ i mnoge voćke. Jeli su do sitosti, gojili se i uživali u tvojoj velikoj dobroti.

26 „Ali postali su neposlušni i pobunili su se protiv tebe+ i okrenuli su leđa tvom Zakonu*. Ubijali su tvoje proroke, koji su ih opominjali da bi ih vratili k tebi, i svojim delima su pokazivali veliki prezir prema tebi.+ 27 Zato si ih davao u ruke njihovim protivnicima+ koji su im zadavali nevolje.+ A kad bi u nevolji vapili k tebi, ti bi ih čuo s neba i u svom velikom milosrđu davao im spasitelje da bi ih izbavio iz ruku njihovih protivnika.+

28 „Ali čim bi prestale nevolje, opet bi činili ono što je zlo pred tobom+ i ti bi ih prepuštao u ruke njihovih neprijatelja koji su vladali nad njima*.+ Tada bi ti se vraćali i molili te za pomoć,+ a ti bi ih čuo s neba i mnogo puta ih izbavljao zbog svog velikog milosrđa.+ 29 Premda si ih opominjao da bi ih vratio svom Zakonu, oni su drsko postupali i nisu slušali tvoje zapovesti+ i ogrešili su se o tvoje zakone koji život znače onome ko ih se drži.+ Tvrdoglavo su ti okretali leđa, bili su nepokorni i nisu slušali. 30 A ti si mnogo godina bio strpljiv s njima,+ opominjao si ih svojim duhom preko svojih proroka, ali oni nisu slušali. Na kraju si ih predao u ruke drugim narodima.+ 31 Ali u svom velikom milosrđu nisi ih istrebio+ niti si ih ostavio, jer si ti Bog samilostan i milosrdan.+

32 „A sada, Bože naš, Bože veliki i moćni, ti koji ulivaš strahopoštovanje, koji se držiš svog saveza i pokazuješ vernu ljubav,+ neka pred tobom ne budu neznatne sve nevolje koje su snašle nas, naše kraljeve, naše knezove,+ naše sveštenike,+ naše proroke,+ naše pretke i ceo tvoj narod od vremena asirskih+ kraljeva pa do danas. 33 Ti si pravedan u svemu što nas je snašlo, jer ti si postupao verno, a mi smo činili zlo.+ 34 Naši kraljevi, naši knezovi, naši sveštenici i naši preci nisu se držali tvog Zakona, nisu obraćali pažnju na tvoje zapovesti ni na tvoje opomene* koje si im davao. 35 Čak i kad su u svom kraljevstvu uživali u izobilju dobara koja si im dao, u prostranoj i plodnoj zemlji koju si im podario, oni ti nisu služili+ i nisu prestali da čine zlo. 36 Evo, mi smo danas robovi+ – robovi smo u zemlji koju si dao našim precima da jedu njene plodove i njena dobra. 37 Njen obilan rod ide kraljevima koje si postavio nad nama zbog naših greha.+ Oni gospodare nad nama* i nad našom stokom po svojoj volji, a mi smo u velikoj nevolji.

38 „Zbog svega toga pismeno se obavezujemo+ na vernost, a naši knezovi, Leviti i sveštenici potvrđuju to svojim pečatom.“+