Druga letopisa
33 Manasija+ je imao 12 godina kad je postao kralj i vladao je 55 godina u Jerusalimu.+
2 On je činio ono što je zlo u Jehovinim očima, postupajući po odvratnim običajima naroda koje je Jehova oterao pred Izraelcima.+ 3 Ponovo je napravio obredne uzvišice koje je srušio njegov otac Jezekija,+ podigao je oltare kipovima Vala, načinio je obredna debla* i klanjao se svoj nebeskoj vojsci* i služio joj.+ 4 Napravio je i oltare u Jehovinom domu,+ za koji je Jehova rekao: „U Jerusalimu će se zauvek slaviti* moje ime.“+ 5 Napravio je i oltare svoj nebeskoj vojsci u oba dvorišta Jehovinog doma.+ 6 Svoje sinove je spaljivao kao žrtve*+ u dolini Enomovog sina,+ bavio se magijom,+ gatao i vračao i postavio je ljude da prizivaju duhove i proriču budućnost.+ Činio je mnogo toga što je zlo u Jehovinim očima i tako ga vređao.
7 On je napravio rezbareni kip i postavio ga u dom pravog Boga,+ za koji je Bog rekao Davidu i njegovom sinu Solomonu: „U ovom domu i u Jerusalimu, koji sam izabrao između svih gradova izraelskih plemena, zauvek će se slaviti* moje ime.+ 8 Nikad više neću oterati Izraelce iz zemlje koju sam dao njihovim precima, samo ako budu savesno postupali po svemu onome što sam im zapovedio, i držali se celog Zakona, propisa i zapovesti koje sam im dao preko Mojsija.“ 9 Manasija je odveo narod Jude i stanovnike Jerusalima na stranputicu i naveo ih da čine još veće zlo nego narodi koje je Jehova istrebio pred Izraelcima.+
10 Jehova je opominjao Manasiju i njegov narod, ali oni nisu obraćali pažnju.+ 11 Zato je Jehova doveo na njih vojne zapovednike asirskog kralja i oni su uhvatili Manasiju kukama*, stavili mu bakarne okove i odveli ga u Vavilon. 12 Kad se našao u nevolji, preklinjao je Jehovu, svog Boga, da mu se smiluje* i veoma se ponizio pred Bogom svojih predaka. 13 Molio se Bogu i Boga je dirnula njegova usrdna molitva i uslišio je njegovu molbu za milost, pa ga je doveo nazad u Jerusalim i vratio mu kraljevsku vlast.+ Tada je Manasija shvatio da je Jehova pravi Bog.+
14 Posle toga je oko Davidovog grada+ sagradio spoljašnji zid koji se protezao zapadno od Giona+ u dolini* pa sve do Ribljih vrata+ i oko Ofela.+ Zid koji je sagradio bio je veoma visok. Postavio je vojne zapovednike u svim utvrđenim gradovima u Judi. 15 Iz Jehovinog doma uklonio je tuđe bogove i rezbareni kip+ i sve oltare koje je sagradio na gori Jehovinog doma+ i u Jerusalimu i bacio ih izvan grada. 16 Osim toga, obnovio je Jehovin oltar+ i prinosio na njemu žrtve zajedništva+ i žrtve zahvalnice,+ a Judinom narodu je zapovedio da služi Jehovi, Izraelovom Bogu. 17 Ipak, narod je još uvek prinosio žrtve na obrednim uzvišicama, ali samo Jehovi, svom Bogu.
18 Ostali događaji iz Manasijinog života, njegova molitva Bogu i reči koje su mu videoci govorili u ime Jehove, Izraelovog Boga, sve je to zapisano u letopisima izraelskih kraljeva. 19 U zapisima njegovih videlaca zabeleženo je i kako se molio+ i kako je njegova molitva bila uslišena. Zapisani su i svi njegovi gresi+ i kako je bio neveran Bogu, kao i mesta na kojima je napravio obredne uzvišice+ i postavio obredna debla* i rezbarene kipove pre nego što se ponizio. 20 Manasija je umro* i sahranili su ga kod njegovog dvora. Nakon njega počeo je da vlada njegov sin Amon.+
21 Amon+ je imao 22 godine kad je postao kralj. Vladao je dve godine u Jerusalimu.+ 22 On je činio ono što je zlo u Jehovinim očima, kao i njegov otac Manasija.+ Amon je prinosio žrtve i služio svim rezbarenim kipovima koje je načinio njegov otac Manasija.+ 23 Nije se ponizio pred Jehovom,+ kao što se ponizio njegov otac Manasija,+ nego je grešio još više. 24 Na kraju su njegove sluge skovale zaveru protiv njega+ i ubile ga u njegovom dvoru. 25 Ali narod je pobio sve koji su skovali zaveru protiv kralja Amona+ i umesto njega je postavio za kralja njegovog sina Josiju.+