Pesma nad pesmama

Kosa ti je kao stado koza

koje silazi niz galadska brda.+

 2 Zubi su ti kao stado ovaca

tek ostriženih i okupanih.

Svaka ima bliznakinju,

nijedna nije ostala sama.

 3 Usne su ti poput skerletne niti,

milina je slušati tvoje reči.

Tvoji obrazi* pod velom

nalik su na kriške nara.

 4 Vrat+ ti je kao Davidova kula,+

sazidana od naslaganog kamenja,

na kojoj visi hiljadu štitova,

okruglih štitova koje nose ratnici.+

 5 Tvoje dojke su kao dva mladunčeta,

blizanca gazelina,+

koja pasu među ljiljanima.“

 6 „Pre nego što dnevni povetarac dune i senke se razbeže,

poći ću na goru smirne

i na brežuljak tamjana.“+

 7 „Sva si lepa, voljena moja,+

na tebi nema mane.

 8 Pođi sa mnom s Livana, nevesto moja,

pođi sa mnom s Livana.+

Siđi s vrha Amana*,

s vrha Senira, s vrha Ermona,+

iz lavljih skrovišta, s gora leopardovih.

 9 Srce si mi zarobila,+ sestro moja, nevesto moja,

srce si mi zarobila jednim pogledom svog oka,

jednim priveskom svoje ogrlice.

Koliko je tvoja ljubav slađa od vina,+

i miris tvojih ulja od svih drugih mirisa!+

Pod tvojim jezikom su med i mleko,+

a miris tvojih haljina je kao miris Livana.

12 Sestra moja, nevesta moja – vrt je zaključan,

vrt zaključan, izvor zapečaćen.

13 Ti si* poput rajskog vrta punog mladica narova,

s najboljim plodovima, kanom i nardom,

14 nardom+ i šafranom, mirisnom trskom+ i cimetom,+

sa svim vrstama tamjanovog drveta, smirnom i alojom,+

sa svim najlepšim mirisima.+

15 Ti si izvor u vrtu, izvor pitke vode,

i potok što teče s Livana.+

16 Probudi se, vetre severni,

dođi i ti, vetre južni.

„Neka moj dragi dođe u svoj vrt

i neka jede njegove najbolje plodove.“