Psalmi
74 Bože, zašto si nas odbacio zauvek?+
Zašto je tvoj gnev planuo na stado s tvog pašnjaka?+
seti se gore Sion, na kojoj si prebivao.+
3 Kreni prema vekovnim ruševinama.+
Neprijatelj je sve uništio na svetom mestu.+
4 Tvoji neprijatelji su pobednički klicali usred tvog hrama.+
Tamo su postavili svoje zastave.
5 Bili su poput ljudi koji sekirama krče sebi put kroz gustu šumu.
6 Sekirama i gvozdenim šipkama porazbijali su sve rezbarene zidove,+
7 zapalili su tvoje svetilište,+
do temelja su oskrnavili hram koji nosi tvoje ime.
8 Oni i njihovi potomci govorili su u svom srcu:
„Spalićemo sva mesta u zemlji na kojima oni služe Bogu*.“
9 Ne vidimo više nikakve znakove.
Nije ostao nijedan prorok,
a niko među nama ne zna dokle će to trajati.
10 Bože, dokle će ti se protivnici rugati?+
Zar će neprijatelji doveka prezirati tvoje ime?+
11 Zašto zadržavaš svoju ruku, svoju desnicu?+
Izvuci je iz nedara* i uništi ih.
15 Ti si otvorio zemlju i dao da iz nje poteku izvori i potoci,+
isušio si reke koje nikad ne presušuju.+
16 Tebi pripadaju i dan i noć,
ti si stvorio svetlost* i sunce.+
19 Nemoj zverima predati svoju grlicu*.
Nikada nemoj zaboraviti svoje sluge koje su u nevolji.
20 Seti se saveza koji si sklopio s nama,
jer sva mračna mesta na zemlji vrve od nasilnika.
22 Ustani, Bože, vodi svoju parnicu.
Nemoj zaboraviti da ti se bezumnici rugaju po ceo dan.+
23 Nemoj zaboraviti šta govore tvoji neprijatelji.
Vika onih koji ti se suprotstavljaju neprestano se podiže k tebi.