Isaija
„Evo, Damask više neće biti grad,
pretvoriće se u gomilu ruševina.+
3 U Jefremu+ više neće biti utvrđenih gradova,
a ni kraljevstva u Damasku.+
Slava onih koji preostanu u Siriji
nestaće kao slava Izraelaca*“, kaže Jehova nad vojskama.
5 To će biti kao kad žetelac sakuplja nepožnjeveno žito
i kad rukom žanje klasje,
kao kad čovek pabirči klasje u Refaimskoj dolini.+
6 Ostaće samo nekoliko plodova,
kao kad se otrese maslina:
samo dve ili tri zrele masline na vrhu,
samo četiri ili pet na rodnim granama“,+ kaže Jehova, Izraelov Bog.
7 Tog dana čovek će pogledati u svog Tvorca, upreće pogled u Svetog Izraelovog Boga. 8 Neće gledati na oltare,+ delo svojih ruku,+ neće gledati na ono što su njegovi prsti načinili, niti na obredna debla* ni na kadione stalke.
9 Tog dana njegovi utvrđeni gradovi biće kao napušteno mesto u šumi,+
kao grana koju su ostavili pred Izraelcima.
Biće pustoš.
Zato u svoje lepe rasadnike
sadiš tuđe mladice*.
11 Ti ograđuj svoj rasadnik danju
i jutrom se trudi da ti seme nikne,
ali žetva će ti propasti onog dana kada dođu bolest i neizlečive muke.+
12 Slušaj! Metež među narodima,
koji su se uzburkali poput mora!
Narodi su se uskomešali,
huče kao silne vode!
13 Huka naroda biće kao huka mnogih voda.
On će ih ukoriti, pa će oni pobeći daleko,
gonjeni kao pleva koju vetar raznosi na gori,
kao čičak koji se u olujnom vetru kovitla.
14 Uveče stižu strahote.
Pre nego što svane, neprijatelja više nema.
To će zadesiti one koji nas pljačkaju,
to će snaći one koji nas plene.