Matej
14 U to vreme je kralj* Irod čuo za Isusa+ 2 pa je rekao svojim slugama: „To je Jovan Krstitelj. Uskrsnuo je iz mrtvih i zato ima moć da čini takva čuda*.“+ 3 Irod* je pre toga uhapsio Jovana, vezao ga i bacio u zatvor zbog Irodijade, žene svog brata Filipa.+ 4 Jovan mu je govorio: „Zakon ne dozvoljava da ti ona bude žena.“+ 5 Irod je hteo da ga ubije, ali se plašio naroda, jer su ljudi smatrali da je Jovan prorok.+ 6 Ali na proslavi Irodovog rođendana,+ Irodijadina ćerka je igrala pred gostima i toliko se dopala Irodu+ 7 da se zakleo da će joj dati šta god zatraži. 8 Ona je tada, po nagovoru svoje majke, rekla: „Daj mi ovde na poslužavniku glavu Jovana Krstitelja.“+ 9 Iako se ražalostio, kralj je zbog zakletve i zbog gostiju zapovedio da se učini kako je tražila. 10 Tako je poslao ljude u zatvor da Jovanu odrube glavu. 11 Doneli su njegovu glavu na poslužavniku i dali je devojci, a ona ju je odnela svojoj majci. 12 Posle su došli Jovanovi učenici, uzeli njegovo telo, sahranili ga i otišli da to jave Isusu. 13 Kad je Isus to čuo, čamcem je otišao odande na pusto mesto da bude sam. Ali mnoštvo ljudi iz raznih gradova saznalo je za to, pa su pešice krenuli za njim.+
14 Kad je izašao iz čamca, video je mnoštvo naroda, pa se sažalio na njih+ i izlečio je bolesne među njima.+ 15 Predveče su mu prišli učenici i rekli: „Ovo mesto je pusto, a već je kasno. Reci narodu da se raziđe, pa neka idu u okolna sela i kupe sebi nešto za jelo.“+ 16 Ali Isus im je rekao: „Ne treba da idu, vi im dajte da jedu.“ 17 Oni su mu odgovorili: „Nemamo ovde ništa, osim pet hlebova i dve ribe.“ 18 A on je rekao: „Donesite mi ih ovamo.“ 19 Zatim je rekao narodu da poseda po travi, pa je uzeo pet hlebova i dve ribe, pogledao u nebo i pomolio se*.+ Izlomio je hlebove, razdelio ih učenicima, a učenici narodu. 20 Svi su jeli i nasitili se. Zatim su sakupili ono što je preostalo – 12 punih korpi.+ 21 A onih koji su jeli bilo je oko 5 000 muškaraca, ne računajući žene i decu.+ 22 Odmah posle toga rekao je svojim učenicima da uđu u čamac i da krenu na drugu obalu, a on je ostao kako bi poslao narod kući.+
23 Kad se narod razišao, popeo se na goru da bude sam i da se moli.+ Pala je noć, a on je tamo još uvek bio sam. 24 Čamac je već bio daleko* od kopna i jedva je odolevao talasima, jer je plovio nasuprot vetru. 25 Ali za vreme četvrte noćne straže* došao je do njih, hodajući po moru. 26 Kad su ga učenici ugledali kako hoda po moru, uplašili su se i rekli: „To je utvara!“ I od straha su počeli da viču. 27 Ali Isus im je odmah rekao: „Ne bojte se! To sam ja, ne plašite se!“+ 28 Petar mu je na to rekao: „Gospode, ako si ti, zapovedi mi da dođem do tebe po vodi.“ 29 On mu je rekao: „Dođi!“ Tada je Petar izašao iz čamca i hodajući po vodi krenuo prema Isusu. 30 Ali kad je video koliko je vetar jak, uplašio se i počeo je da tone, pa je povikao: „Gospode, spasi me!“ 31 Isus je odmah pružio ruku, uhvatio ga i rekao mu: „Maloverni, zašto si posumnjao?“+ 32 Kad su ušli u čamac, olujni vetar je utihnuo. 33 Tada su mu se svi u čamcu poklonili i rekli: „Ti si zaista Božji Sin.“ 34 Kad su prešli na drugu obalu, stigli su u Genezaret.+
35 Ljudi iz tog kraja su ga prepoznali, pa su to razglasili po svoj okolini. I dovodili su mu sve koji su bili bolesni. 36 Molili su ga da barem dotaknu rub njegove odeće.+ I svi koji su dotakli rub njegove odeće, ozdravili su.