Prva o kraljevima
1 Kralj David je ostario+ i zašao u godine, i premda su ga pokrivali odećom, nije mogao da se ugreje. 2 Zato su mu njegove sluge rekle: „Neka se za kralja, našeg gospodara, pronađe devojka, devica, koja će posluživati kralja i negovati ga. Neka mu leži u naručju kako bi se naš gospodar, kralj, ugrejao.“ 3 Tako su počeli da traže lepu devojku po celoj izraelskoj zemlji. Pronašli su Sunamku+ Avisagu+ i doveli je kralju. 4 Ta devojka je bila izuzetno lepa. Ona je negovala kralja i posluživala ga, ali kralj nije imao odnose s njom.
5 U to vreme Adonija,+ Agitin sin, počeo je da se uzvisuje i da govori: „Ja ću biti kralj!“ Nabavio je sebi kola s konjanicima i 50 ljudi koji su kao straža trčali pred njim.+ 6 Otac ga nikada nije ukorio* niti ga je pitao: „Zašto to radiš?“ Osim toga, bio je veoma lep i rodio se posle Avesaloma. 7 Savetovao se s Joavom, Serujinim sinom, i sa sveštenikom Avijatarom,+ koji su mu pomagali i podržavali ga.+ 8 Ali sveštenik Sadok+ i Venaja,+ Jodajev sin, kao i prorok Natan,+ Simej,+ Rej i Davidovi hrabri ratnici+ nisu stali na Adonijinu stranu.
9 Posle nekog vremena, Adonija je kod kamena Zoeleta, koji je blizu En-Rogila, prineo na žrtvu+ ovce, goveda i utovljene životinje i pozvao je svu svoju braću, kraljeve sinove, i sve ljude u Judi koji su bili u kraljevoj službi. 10 Ali nije pozvao proroka Natana, ni Venaju, ni Davidove hrabre ratnike, ni svog brata Solomona. 11 Tada je Natan+ rekao Vitsaveji,+ Solomonovoj majci:+ „Zar nisi čula da je Agitin sin Adonija+ postao kralj, a da naš gospodar David ne zna ništa o tome? 12 Zato, molim te, dođi da ti dam savet, da izbaviš svoj život i život svog sina Solomona.+ 13 Idi kod kralja Davida i reci mu: ’Gospodaru moj, kralju, zar se nisi zakleo svojoj sluškinji: „Tvoj sin Solomon biće kralj posle mene i on će sedeti na mom prestolu“?+ Zašto je onda Adonija postao kralj?‘ 14 Dok još budeš razgovarala s kraljem, ja ću ući za tobom i potvrdiću tvoje reči.“
15 Tako je Vitsaveja otišla kod kralja u njegovu odaju. Kralj je bio veoma star i posluživala ga je Sunamka Avisaga.+ 16 Vitsaveja se poklonila pred kraljem licem do zemlje, a kralj ju je upitao: „Šta želiš?“ 17 Ona mu je odgovorila: „Gospodaru moj, ti si se svojoj sluškinji zakleo Jehovom, svojim Bogom: ’Tvoj sin Solomon biće kralj posle mene i on će sedeti na mom prestolu.‘+ 18 Ali evo, Adonija je postao kralj, a moj gospodar, kralj, ne zna ništa o tome.+ 19 Prineo je na žrtvu mnogo goveda, utovljenih životinja i ovaca, i pozvao je sve kraljeve sinove, sveštenika Avijatara i zapovednika vojske, Joava,+ ali tvog slugu Solomona nije pozvao.+ 20 A sada su, gospodaru moj, kralju, u tebe uprte oči svih Izraelaca da im kažeš ko će posle tebe sesti na presto mog gospodara, kralja. 21 Ako to ne uradiš, onda će se, kad umre* moj gospodar, kralj, na mene i na mog sina Solomona gledati kao na izdajnike.“
22 Dok je ona još razgovarala s kraljem, ušao je prorok Natan.+ 23 Odmah su javili kralju: „Prorok Natan je ovde.“ On je došao pred kralja i poklonio se pred njim licem do zemlje. 24 Zatim je Natan rekao: „Gospodaru moj, kralju, jesi li ti rekao: ’Adonija će biti kralj posle mene i on će sedeti na mom prestolu‘?+ 25 Jer je on danas otišao da prinese na žrtvu+ mnogo goveda, utovljenih životinja i ovaca, i pozvao je sve kraljeve sinove, vojne zapovednike i sveštenika Avijatara.+ Eno ih, jedu i piju s njim i govore: ’Živeo kralj Adonija!‘ 26 Ali nije pozvao ni mene, tvog slugu, ni sveštenika Sadoka, ni Jodajevog sina Venaju,+ ni tvog slugu Solomona. 27 Da li je moj gospodar, kralj, to naredio, a da nije obavestio svog slugu ko će posle mog gospodara, kralja, sesti na njegov presto?“
28 Kralj David je rekao: „Pozovite mi Vitsaveju.“ Ona je ušla i stala pred kralja. 29 Tada je kralj rekao: „Zaklinjem se Jehovom, živim Bogom, koji me je izbavio iz svih nevolja,+ 30 danas ću učiniti ono za šta sam ti se zakleo Jehovom, Izraelovim Bogom, kad sam rekao: ’Tvoj sin Solomon biće kralj posle mene i on će sedeti na mom prestolu umesto mene.‘ “ 31 Tada se Vitsaveja poklonila pred kraljem licem do zemlje i rekla: „Neka je moj gospodar, kralj David, živ doveka!“
32 Kralj David je onda rekao: „Pozovite mi sveštenika Sadoka, proroka Natana i Jodajevog+ sina Venaju.“+ I oni su došli pred kralja. 33 Kralj im je rekao: „Uzmite sa sobom sluge svog gospodara, stavite mog sina Solomona na moju mazgu+ i odvedite ga do Giona.+ 34 Neka ga tamo sveštenik Sadok i prorok Natan pomažu+ za kralja nad Izraelom. Potom zatrubite u rog i vičite: ’Živeo kralj Solomon!‘+ 35 Zatim se vratite s njim ovamo, a on neka dođe i sedne na moj presto. On će vladati umesto mene i postaviću ga za vođu Izraelu i Judi.“ 36 Tada je Jodajev sin Venaja odgovorio kralju: „Neka bude tako!* Neka to potvrdi Jehova, Bog mog gospodara, kralja. 37 Kao što je Jehova bio s mojim gospodarem, kraljem, tako neka bude i sa Solomonom,+ i neka uzvisi njegov presto još više nego presto mog gospodara, kralja Davida.“+
38 Tada su sveštenik Sadok, prorok Natan, Jodajev sin Venaja,+ Hereteji i Feleteji+ otišli, stavili Solomona na mazgu kralja Davida+ i odveli ga do Giona.+ 39 Sveštenik Sadok je uzeo iz šatora+ rog sa uljem+ i pomazao Solomona.+ Zatim su zatrubili u rog, a ceo narod je počeo da uzvikuje: „Živeo kralj Solomon!“ 40 Onda je ceo narod pošao za njim. Narod je svirao frule i veoma se radovao, tako da se zemlja tresla od buke.+
41 Adonija i sve njegove zvanice čuli su tu buku baš kad su završili s jelom.+ Kad je Joav čuo zvuk roga, upitao je: „Kakva je to galama i metež u gradu?“ 42 Dok je on još govorio, došao je Jonatan,+ sin sveštenika Avijatara. Adonija je rekao: „Dođi, jer si ti dobar* čovek i sigurno nosiš dobru vest.“ 43 Ali Jonatan je odgovorio Adoniji: „Ne nosim! Naš gospodar, kralj David, postavio je Solomona za kralja. 44 Kralj je poslao s njim sveštenika Sadoka, proroka Natana, Jodajevog sina Venaju, Hereteje i Feleteje, i oni su ga stavili na kraljevu mazgu.+ 45 Sveštenik Sadok i prorok Natan pomazali su ga kod Giona za kralja, a zatim su svi otišli odande radujući se, i sav grad se uskomešao. To je buka koju ste čuli. 46 Osim toga, Solomon je već seo na kraljevski presto. 47 A i kraljeve sluge došle su da čestitaju našem gospodaru, kralju Davidu, govoreći: ’Neka tvoj Bog proslavi Solomonovo ime više od tvog imena i neka uzvisi njegov presto više od tvog prestola!‘ Tada se kralj na svom krevetu poklonio Bogu. 48 Kralj je još rekao: ’Neka je hvaljen Jehova, Izraelov Bog, koji je danas postavio naslednika na moj presto i dao mi da to vidim svojim očima!‘ “
49 Tada su se sve Adonijine zvanice uplašile. Zato su ustali i svako je otišao svojim putem. 50 I Adonija se uplašio Solomona. Zato je ustao i otišao, pa se uhvatio za rogove oltara.+ 51 Solomonu su javili: „Adonija se uplašio kralja Solomona i, eno ga, uhvatio se za rogove oltara, govoreći: ’Neka mi se kralj Solomon najpre zakune da svog slugu neće pogubiti mačem.‘ “ 52 A Solomon je rekao: „Ako se bude ponašao kao čestit čovek, neće mu pasti ni dlaka s glave. Ali ako učini nešto loše,+ poginuće.“ 53 Tada je kralj Solomon poslao svoje sluge da ga odvedu od oltara. On je došao i poklonio se kralju Solomonu, a Solomon mu je rekao: „Idi svojoj kući.“