Druga o kraljevima
5 Naman, zapovednik vojske kralja Sirije, bio je ugledan čovek kog je njegov gospodar veoma cenio, jer je preko njega Jehova dao pobedu Siriji. Bio je odvažan ratnik, ali je bolovao od gube*. 2 Jednom kad su Sirijci išli u pljačku, u izraelskoj zemlji su zarobili jednu devojčicu i ona je postala sluškinja Namanovoj ženi. 3 Ona je rekla svojoj gospodarici: „Kad bi samo moj gospodar otišao kod proroka+ koji živi u Samariji! On bi ga izlečio od gube.“+ 4 Tako je on* otišao kod svog gospodara i ispričao mu šta mu je rekla devojčica iz Izraela.
5 Tada je sirijski kralj rekao: „Hajde, idi! A ja ću poslati pismo izraelskom kralju.“ Tako je Naman otišao i poneo 10 talanata* srebra, 6 000 zlatnika i 10 novih haljina. 6 U pismu koje je doneo izraelskom kralju stajalo je: „Zajedno sa ovim pismom šaljem ti svog slugu Namana da ga izlečiš od gube.“ 7 Kad je izraelski kralj pročitao pismo, razderao je svoju odeću i rekao: „Zar sam ja Bog, pa da mogu nekome oduzeti život ili ga sačuvati?+ Evo, šalje kod mene čoveka da ga izlečim od gube! Pogledajte samo kako traži povod za svađu sa mnom.“
8 Ali kad je Jelisej, sluga pravog Boga, čuo da je izraelski kralj razderao svoju odeću, odmah je poručio kralju: „Zašto si razderao svoju odeću? Molim te, neka taj čovek dođe kod mene i uveri se da postoji prorok u Izraelu.“+ 9 Tako je Naman došao sa svojim konjima i bojnim kolima i stao na ulaz Jelisejeve kuće. 10 A Jelisej mu je poslao glasnika i poručio mu: „Idi i okupaj se sedam puta+ u Jordanu,+ pa ćeš ozdraviti i bićeš čist.“ 11 Tada se Naman razljutio i krenuo nazad, rekavši: „Ja sam mislio da će on izaći pred mene, da će stati i prizvati ime Jehove, svog Boga, pa će prelaziti rukom preko obolelog mesta i izlečiti gubu. 12 Zar nisu reke Avana i Farfar, koje su u Damasku,+ bolje od svih izraelskih voda? Zar se ne mogu okupati u njima i očistiti se?“ Zatim se okrenuo i otišao veoma ljut.
13 Ali tada su mu prišle njegove sluge i rekle mu: „Oče, da je prorok tražio od tebe nešto teško, zar ne bi to učinio? Pa zašto onda ne bi učinio to što ti je rekao: ’Okupaj se i bićeš čist‘?“ 14 Onda je Naman sišao do Jordana i zaronio u vodu sedam puta, kao što mu je rekao Božji sluga.+ Tada mu je telo postalo čisto kao telo malog deteta.+
15 Posle toga se sa svom svojom pratnjom vratio kod Božjeg sluge,+ stao pred njega i rekao mu: „Sada znam da nema Boga nigde na zemlji osim u Izraelu.+ Molim te, primi poklon od svog sluge.“ 16 Ali Jelisej je rekao: „Zaklinjem se Jehovom, živim Bogom kome služim*, neću ga primiti.“+ Naman ga je nagovarao da primi poklon, ali on nije hteo. 17 Na kraju je Naman rekao: „Ako je tako, molim te, dopusti da se tvom slugi dâ onoliko izraelske zemlje koliko mogu poneti dve mazge, jer tvoj sluga više neće prinositi žrtve paljenice i druge žrtve nijednom bogu osim Jehovi. 18 Ali neka Jehova tvom slugi oprosti ovo: Kad moj gospodar ulazi u Rimonov hram* da bi se tamo poklonio, oslanja se na moju ruku, pa i ja moram da se poklonim u Rimonovom hramu. Molim te, neka Jehova oprosti tvom slugi kad se pokloni u Rimonovom hramu.“ 19 Tada mu je Jelisej rekao: „Idi s mirom.“ Kada je Naman već otišao od njega i prešao dobar deo puta, 20 Gijezije,+ sluga Božjeg proroka Jeliseja,+ pomislio je: „Evo, moj gospodar je pustio tog Sirijca Namana+ da ode i nije hteo da primi od njega ono što je doneo. Zaklinjem se Jehovom, živim Bogom, potrčaću za njim i uzeću nešto od njega.“ 21 Tako je Gijezije otrčao za Namanom. Kad je Naman video da neko trči za njim, sišao je s kola, pošao mu u susret i upitao ga: „Je li sve u redu?“ 22 A on je odgovorio: „Sve je u redu. Moj gospodar me šalje i poručuje ti: ’Evo, upravo su došla kod mene dva mladića iz Jefremovih brda, proročki sinovi. Molim te, daj mi za njih talant srebra i dve nove haljine.‘ “+ 23 Naman je rekao: „Evo, uzmi dva talanta.“ Nagovarao+ ga je da uzme, pa je stavio dva talanta srebra u dve vreće i uzeo dve haljine i sve to dao dvojici svojih slugu da nose pred njim.
24 Kad je stigao na Ofel*, uzeo je stvari od njih i stavio ih u kuću, a ljude je poslao nazad. Kada su oni otišli, 25 on je ušao i stao pred svog gospodara. Jelisej ga je upitao: „Odakle dolaziš, Gijezije?“ On je odgovorio: „Tvoj sluga nije nigde išao.“+ 26 Jelisej mu je rekao: „Zar misliš da ne znam da si krenuo za tim čovekom i da je on sišao s kola i pošao ti u susret? Zar je sada vreme da se prima srebro ili da se primaju haljine, maslinjaci, vinogradi, ovce, stoka, sluge ili sluškinje?+ 27 Zato će guba od koje je Naman bolovao+ biti zauvek na tebi i na tvojim potomcima.“ Tako je Gijezije otišao od njega gubav, beo kao sneg.+