Marko

6 Otišao je odande i došao u svoj zavičaj,+ a s njim su bili njegovi učenici. 2 Kad je došao sabat, počeo je da poučava u sinagogi. Mnogi koji su ga slušali bili su zadivljeni i govorili su: „Odakle ovom čoveku sve to?+ Odakle mu ta mudrost i kako to da može da čini takva čuda*?+ 3 Zar on nije tesar,+ Marijin sin,+ a Jakovljev,+ Josifov, Judin i Simonov brat?+ I zar njegove sestre ne žive ovde među nama?“ I nisu hteli da veruju u njega. 4 A Isus im je rekao: „Proroka poštuju svuda osim u njegovom zavičaju, među njegovim rođacima i u njegovom domu.“+ 5 Zato tamo nije učinio nijedno čudo, osim što je položio ruke na nekoliko bolesnih i izlečio ih. 6 Čudio se što nemaju vere. Zatim je obilazio okolna sela i poučavao ljude.+

7 Tada je pozvao dvanaestoricu i počeo da ih šalje po dvojicu,+ dajući im vlast nad nečistim duhovima.+ 8 Zapovedio im je da ne nose na put ništa sem štapa – ni hleb, ni torbu, ni novac* u pojasu+ – 9 nego da obuju sandale i da ne nose dodatnu odeću. 10 Još im je rekao: „Kad uđete u neku kuću, ostanite u njoj sve dok ne odete iz tog mesta.+ 11 A ako vas u nekom mestu ne prime i ne poslušaju vas, kad budete odlazili odande, otresite prašinu sa svojih nogu njima za svedočanstvo.“+ 12 Tako su krenuli i propovedali ljudima da treba da se pokaju.+ 13 Isterali su mnoge demone,+ a mnoge bolesne su mazali uljem i izlečili ih.

14 To je čuo i kralj Irod, jer se svuda pričalo o Isusu. Ljudi su govorili: „To je Jovan Krstitelj. Uskrsnuo je iz mrtvih i zato ima moć da čini takva čuda.“+ 15 Drugi su govorili: „To je Ilija“, a treći su govorili: „To je prorok poput prorokâ iz prošlosti.“+ 16 Kad je Irod to čuo, rekao je: „To je Jovan kom sam odrubio glavu, on je uskrsnuo.“ 17 Jer Irod je naredio da uhapse Jovana i da ga vezanog bace u zatvor zbog Irodijade, žene svog brata Filipa, kojom se bio oženio.+ 18 Jovan je govorio Irodu: „Zakon ne dozvoljava da se oženiš ženom svog brata.“+ 19 Irodijada ga je zbog toga mrzela i htela je da ga ubije, ali nije mogla, 20 jer se Irod bojao Jovana i štitio ga je, znajući da je on pravedan i svet čovek.+ Kad god ga je slušao, bio je u velikoj nedoumici šta da uradi, ali i dalje ga je rado slušao.

21 A Irodijadi se pružila prilika kad je Irod na svoj rođendan+ priredio gozbu za svoje visoke službenike, vojne zapovednike i najuglednije ljude iz Galileje.+ 22 Irodijadina ćerka je igrala pred Irodom i njegovim gostima i svima se dopala. Kralj je rekao devojci: „Zatraži od mene šta god hoćeš i daću ti.“ 23 I zakleo joj se: „Šta god zatražiš od mene, daću ti, pa bilo to i pola mog kraljevstva.“ 24 Ona je izašla i pitala svoju majku: „Šta da tražim?“ A ona joj je odgovorila: „Glavu Jovana Krstitelja.“ 25 Devojka se odmah vratila kod kralja i rekla: „Hoću da mi smesta daš na poslužavniku glavu Jovana Krstitelja.“+ 26 Kralj se veoma ražalostio, ali zbog zakletve i gostiju nije hteo da je odbije. 27 Zato je odmah zapovedio jednom stražaru da mu donese Jovanovu glavu. On je otišao i odrubio Jovanu glavu u zatvoru. 28 Doneo ju je na poslužavniku i dao je devojci, a devojka ju je dala svojoj majci. 29 Kad su Jovanovi učenici čuli za to, došli su i uzeli njegovo telo i položili ga u grob.

30 Apostoli su se vratili kod Isusa i izvestili ga o svemu što su činili i kako su poučavali narod.+ 31 Tada im je rekao: „Pođite sa mnom na jedno pusto mesto i malo se odmorite.“+ Jer mnogi su dolazili i odlazili, pa nisu imali vremena ni da jedu. 32 Tako su sami krenuli čamcem na jedno pusto mesto.+ 33 Ali ljudi su ih videli kako odlaze, pa su mnogi saznali za to i iz svih gradova pohrlili pešice i stigli tamo pre njih. 34 Kad je Isus izašao iz čamca, video je mnoštvo ljudi, pa se sažalio na njih,+ jer su bili kao ovce bez pastira.+ I počeo je da ih poučava mnogo čemu.+

35 Kad je dan poodmakao, prišli su mu učenici i rekli: „Ovo je pusto mesto, a već je kasno.+ 36 Reci im da se raziđu, pa neka idu u okolna sela i na imanja da kupe sebi nešto za jelo.“+ 37 On im je na to rekao: „Vi im dajte da jedu.“ A oni su ga upitali: „Da li da odemo i kupimo hleba za 200 denara* pa da im damo da jedu?“+ 38 On im je rekao: „Koliko hlebova imate? Idite i pogledajte.“ Kad su pogledali, rekli su: „Pet, i dve ribe.“+ 39 Tada je rekao svima da u grupama posedaju po travi.+ 40 Posedali su u grupama po 100 i po 50. 41 On je uzeo pet hlebova i dve ribe, pogledao u nebo i pomolio se*.+ Izlomio je hlebove i dao ih učenicima da ih podele ljudima. Tako je i dve ribe razdelio svima. 42 Svi su jeli i nasitili se. 43 Sakupili su ono što je preostalo od hleba, 12 punih korpi, i ono što je preostalo od riba.+ 44 Onih koji su jeli hlebove bilo je 5 000 muškaraca.

45 Odmah posle toga rekao je svojim učenicima da uđu u čamac i da pre njega krenu na drugu obalu, prema Vitsaidi, a on je ostao kako bi poslao narod kući.+ 46 Nakon što se pozdravio s ljudima, otišao je na goru da se moli.+ 47 Uveče je čamac bio nasred mora, a on je bio sam na kopnu.+ 48 Kad ih je video kako se muče veslajući, jer su plovili nasuprot vetru, oko četvrte noćne straže* došao je do njih, hodajući po moru. Ali činilo se kao da će proći* pored njih. 49 Kad su ga ugledali kako hoda po moru, rekli su: „To je utvara!“ I počeli su da viču. 50 Jer svi su ga videli i uplašili se. Ali on im je odmah rekao: „Ne bojte se! To sam ja, ne plašite se!“+ 51 Tada je ušao kod njih u čamac i vetar je utihnuo. Kad su to videli, učenici su bili zadivljeni. 52 Naime, još nisu shvatili šta je značilo čudo s hlebovima. Njihovo srce to još nije moglo razumeti.

53 Kad su prešli na drugu obalu, došli su u Genezaret i tamo su usidrili čamac.+ 54 Čim su izašli iz čamca, narod je prepoznao Isusa. 55 Ljudi su se rastrčali po celom tom kraju i počeli da na nosilima donose bolesne tamo gde su čuli da se on nalazi. 56 Po svim selima, gradovima i zaseocima u koje je dolazio, ljudi su na trgove iznosili bolesne. Molili su ga da dotaknu barem rub njegove odeće.+ I svako ko bi dotakao rub njegove odeće, ozdravio bi.