Nemija
1 Reči Nemije*,+ Ahalijinog sina. Meseca kisleva*, dvadesete godine*, bio sam u tvrđavi* Susan*.+ 2 Tada je došao Ananije,+ jedan od moje braće, i s njim još neki ljudi iz Jude. Pitao sam ih za ostale Judejce koji su se vratili iz zarobljeništva+ i za Jerusalim. 3 Oni su mi odgovorili: „Narod koji se vratio iz zarobljeništva i sad živi tamo u pokrajini nalazi se u vrlo teškom stanju i sramoti.+ Jerusalimske zidine su srušene,+ a vrata su mu spaljena.“+
4 Kad sam čuo te reči, seo sam i zaplakao. Danima sam tugovao, postio+ i molio se Bogu nebeskom. 5 I rekao sam: „O, Jehova, Bože nebeski, Bože veliki, ti koji ulivaš strahopoštovanje, koji se držiš svog saveza i pokazuješ vernu ljubav onima koji te vole i koji se drže tvojih zapovesti!+ 6 Molim te, neka tvoje uho pažljivo sluša i neka tvoje oči budu otvorene da čuješ molitvu svog sluge, koju ti danas upućujem celi dan i celu noć+ za Izraelce, tvoje sluge, priznajući grehe koje je izraelski narod počinio protiv tebe. Zgrešili smo i ja i dom mog oca.+ 7 Činili smo zlo pred tobom+ jer se nismo držali zapovesti, propisa i zakona koje si dao svom slugi Mojsiju.+
8 „Molim te, seti se onoga što si rekao* svom slugi Mojsiju: ’Ako budete postupali neverno, ja ću vas rasejati među narode.+ 9 Ali ako mi se vratite i počnete da se držite mojih zapovesti i postupate po njima, čak i ako neki od vas budu prognani na kraj sveta*, ja ću ih i odande sakupiti+ i odvesti na mesto koje sam izabrao da se u njemu slavi* moje ime.‘+ 10 Oni su tvoje sluge i tvoj narod, koji si izbavio* svojom velikom silom i svojom moćnom rukom.+ 11 Jehova, molim te, neka tvoje uho sasluša molitvu tvog sluge i molitvu tvojih slugu koje od sveg srca poštuju tvoje ime. Molim te, pomozi danas svom slugi da uspe i da nađe milost pred kraljem.“+
Ja sam tada bio kraljev peharnik.+