Nemija
2 Meseca nisana*, dvadesete godine+ vladavine kralja Artakserksa,+ pred njim je stajalo vino, a ja sam kao i obično uzeo vino i dao ga kralju.+ Nikada ranije pred njim nisam bio tužan. 2 Zato mi je kralj rekao: „Zašto ti je lice tužno kad nisi bolestan? Mora da je neka tuga u srcu.“ Tada sam se mnogo uplašio.
3 Zatim sam rekao kralju: „Neka je kralj živ doveka! Kako da ne budem tužan kad grad u kom su grobovi mojih predaka leži u ruševinama, a vrata su mu spaljena?“+ 4 Kralj me je tada pitao: „Šta onda želiš?“ Ja sam se odmah pomolio Bogu nebeskom.+ 5 Zatim sam rekao kralju: „Ako je kralju po volji i ako sam kao tvoj sluga stekao tvoju naklonost, pošalji me u Judu, u grad gde su grobovi mojih predaka, da ga obnovim.“+ 6 Kralj me je pred kraljicom, koja je sedela pored njega, upitao: „Koliko će trajati tvoje putovanje i kad ćeš se vratiti?“ Kad sam mu rekao kad ću se vratiti, kralju je to bilo po volji i pustio me je da idem.+
7 Još sam rekao kralju: „Ako je kralju po volji, neka mi se daju pisma za namesnike zapadno od Eufrata*+ da mi omoguće bezbedan prolaz do Jude, 8 a i pismo za Asafa, čuvara kraljeve šume, da mi da stabla za građu da napravim vrata na tvrđavi+ uz hram, za gradske zidine+ i kuću u kojoj ću živeti.“ Kralj mi ih je dao,+ jer je moj dobri Bog bio uz mene*.+
9 Tako sam došao k namesnicima zapadno od Eufrata* i dao im kraljeva pisma. Kralj je sa mnom poslao i vojne zapovednike i konjanike. 10 Kad su za to čuli Sanavalat+ Oronjanin i Tovija+ Amonac,+ kraljev službenik*, bili su ogorčeni što je došao neko da se pobrine za dobro izraelskog naroda.
11 Na kraju sam stigao u Jerusalim. Nakon tri dana, 12 ustao sam tokom noći i poveo nekoliko ljudi sa sobom, ali nikome nisam rekao šta mi je moj Bog stavio u srce da učinim za Jerusalim. Imali smo samo magarca na kom sam ja jahao. 13 Izašao sam noću na Vrata prema dolini,+ prošao pored Izvora velike zmije i uputio se ka Vratima prema smetlištu*.+ Pregledao sam zidine Jerusalima koje su bile srušene i njegova vrata koja su bila spaljena.+ 14 Išao sam i do Izvorskih vrata+ i do Kraljevog jezera, ali tamo nije bilo mesta da prođe magarac na kom sam jahao. 15 Ja sam ipak nastavio da se po noći uspinjem strminom koja ide iz doline*+ i da pregledam zidine. Zatim sam krenuo nazad i ušao na Vrata prema dolini, i tako sam se vratio.
16 Upravitelji+ nisu znali kuda sam išao i šta sam radio, jer do tada još ništa nisam rekao ni Judejcima, ni sveštenicima, ni velikašima, ni upraviteljima, ni ostalima koji su učestvovali u obnovi zidina. 17 Na kraju sam im rekao: „Vidite da smo u teškom stanju: Jerusalim leži u ruševinama, a vrata su mu spaljena. Hajde da obnovimo jerusalimske zidine, da nam više ne budu na sramotu.“ 18 Ispričao sam im kako mi je moj dobri Bog pomogao,+ a preneo sam im i ono što mi je kralj rekao.+ Oni su tada rekli: „Ustanimo i gradimo zidine.“ I tako su ohrabrili jedni druge* da prionu na posao.+
19 Kad su to čuli Sanavalat Oronjanin, Tovija+ Amonac,+ kraljev službenik, i Gisem Arapin,+ počeli su da nam se rugaju+ i da nam s prezirom govore: „Šta to radite? Zar se bunite protiv kralja?“+ 20 Ja sam im na to odgovorio: „Bog nebeski daće nam da uspemo,+ a mi, njegove sluge, ustaćemo i gradićemo zidine. Ali vi nemate ništa s Jerusalimom, ne polažete prava ni na šta u njemu i niste deo njegove istorije.“+