Prva o kraljevima

8 Tada je kralj Solomon okupio+ izraelske starešine, sve poglavare plemenâ i poglavare izraelskih plemenskih porodica.+ Oni su došli kod kralja Solomona u Jerusalim kako bi doneli kovčeg Jehovinog saveza iz Davidovog grada,+ to jest sa Siona.+ 2 Svi izraelski muškarci su se okupili kod kralja Solomona na praznik* meseca etanima*, a to je sedmi mesec.+ 3 Kad su došle sve izraelske starešine, sveštenici su poneli kovčeg.+ 4 Oni su doneli Jehovin kovčeg, šator sastanka+ i sav sveti pribor koji je bio u šatoru. Sve su to doneli sveštenici i Leviti. 5 Kralj Solomon i ceo izraelski narod, svi koji su bili pozvani da dođu kod njega, stajali su pred kovčegom. Prineli su na žrtvu+ toliko ovaca i goveda da se nije moglo izbrojati.

6 Zatim su sveštenici uneli kovčeg Jehovinog saveza na njegovo mesto,+ u unutrašnju prostoriju doma, u Svetinju nad svetinjama, pod krila heruvimâ.+

7 Krila heruvimâ bila su raširena iznad mesta gde je stajao kovčeg, tako da su heruvimi odozgo zaklanjali kovčeg i njegove poluge.+ 8 Poluge+ su bile toliko duge da su se njihovi krajevi videli iz Svetinje pred unutrašnjom prostorijom, ali spolja se nisu videli. Tamo stoje sve do današnjeg dana. 9 U kovčegu nije bilo ničeg osim dve kamene ploče+ koje je Mojsije stavio u njega+ na Horivu, kad je Jehova sklopio savez+ sa izraelskim narodom nakon što je izašao iz Egipta.+

10 Kad su sveštenici izašli iz svetog mesta, oblak+ je ispunio Jehovin dom.+ 11 Sveštenici zbog oblaka nisu mogli da stoje tamo i da vrše svoju službu, jer je Jehovina slava ispunila Jehovin dom.+ 12 Tada je Solomon rekao: „Jehova, ti si rekao da ćeš prebivati u gustoj tami.+ 13 Ja sam ti sagradio veličanstven dom, mesto gde ćeš doveka prebivati.“+

14 Zatim se kralj okrenuo i blagoslovio ceo izraelski narod*, dok je narod stajao.+ 15 Tada je rekao: „Neka je hvaljen Jehova, Izraelov Bog, koji je dao obećanje* mom ocu Davidu i svojom rukom ispunio ono što je rekao: 16 ’Od dana kad sam svoj narod Izrael izveo iz Egipta, nisam izabrao nijedan grad među svim izraelskim plemenima da se u njemu sagradi dom u kom bi se slavilo* moje ime.+ Ali izabrao sam Davida da vlada nad mojim narodom Izraelom.‘ 17 Moj otac David je u svom srcu imao želju da sagradi dom koji će nositi ime Jehove, Izraelovog Boga.+ 18 Ali Jehova je mom ocu Davidu rekao: ’Ti si u svom srcu imao želju da sagradiš dom koji će nositi moje ime, i dobro je što si to želeo. 19 Ali nećeš ti graditi taj dom, nego tvoj sin koji će ti se roditi*. On će sagraditi dom koji će nositi moje ime.‘+ 20 Jehova je ispunio obećanje koje je dao i ja sam nasledio svog oca Davida i seo na Izraelov presto, kao što je Jehova obećao. Sagradio sam i dom koji će nositi ime Jehove, Izraelovog Boga.+ 21 U njemu sam odredio mesto za kovčeg u kome su ploče saveza+ koji je Jehova sklopio s našim precima kad ih je izveo iz Egipta.“

22 Tada je Solomon stao ispred Jehovinog oltara pred celim izraelskim narodom*, raširio ruke prema nebu+ 23 i rekao: „Jehova, Bože Izraelov, nema Boga kao što si ti,+ ni gore na nebu ni dole na zemlji. Ti se držiš saveza i pokazuješ vernu ljubav+ prema svojim slugama koje ti služe svim svojim srcem.+ 24 Ispunio si svom slugi Davidu, mom ocu, ono što si mu obećao. Što si obećao, to si danas svojom rukom ispunio.+ 25 A sada, Jehova, Bože Izraelov, ispuni svom slugi Davidu, mom ocu, ono što si mu obećao kad si rekao: ’Neće nestati naslednika iz tvoje loze koji će preda mnom sedeti na Izraelovom prestolu, samo ako tvoji sinovi budu pazili na svoje korake i ako mi budu služili kao što si mi ti služio.‘+ 26 A sada, Bože Izraelov, molim te, neka se obistini obećanje koje si dao svom slugi Davidu, mom ocu.

27 „Ali da li ćeš ti, Bože, zaista prebivati na zemlji?+ Evo, ni nebesa ni nebo nad nebesima ne mogu te obuhvatiti,+ a kamoli ovaj dom koji sam sagradio!+ 28 Jehova, Bože moj, saslušaj molitvu svog sluge i njegovu molbu za milost, i poslušaj vapaj i molitvu koju ti danas upućuje tvoj sluga. 29 Neka tvoje oči dan i noć budno motre ovaj dom, ovo mesto za koje si rekao: ’Tu će se slaviti* moje ime.‘+ Poslušaj molitvu koju ti tvoj sluga upućuje okrenut prema ovom mestu.+ 30 Poslušaj molbu svog sluge za milost i molbu tvog naroda Izraela koju ti upućuje okrenut prema ovom mestu. Čuj s mesta gde prebivaš, s neba,+ čuj i oprosti.+

31 „Ako neko zgreši svom bližnjem, pa mora da se zakune* i da se obaveže zakletvom*, i ako pod zakletvom* dođe pred tvoj oltar u ovom domu,+ 32 tada čuj s neba i budi sudija svojim slugama. Zlog proglasi krivim* i kazni ga za ono što je učinio*, a pravednog proglasi nedužnim* i nagradi ga za njegovu pravednost.+

33 „Ako neprijatelji poraze tvoj narod Izrael zato što ti je grešio,+ pa se on vrati k tebi i počne u ovom domu da slavi tvoje ime,+ da ti se moli i da te preklinje za milost,+ 34 tada čuj s neba, oprosti greh svom narodu Izraelu i vrati ga u zemlju koju si dao njegovim precima.+

35 „Ako se nebo zatvori i ne bude kiše+ jer su ti grešili,+ pa se pomole okrenuti prema ovom mestu i počnu da slave tvoje ime i prestanu da greše, jer si ih ponizio*,+ 36 tada čuj s neba i oprosti greh svojim slugama, svom narodu Izraelu – jer ćeš ih učiti+ pravom putu kojim treba da idu – i pusti kišu na svoju zemlju+ koju si svom narodu dao u nasledstvo.

37 „Ako u zemlji zavlada glad+ ili se pojavi pošast, suša, buđ,+ ako navale skakavci u roju ili proždrljivi skakavci, ili ako ih opkoli neprijatelj u bilo kom gradu u njihovoj zemlji, ili ih snađe bilo kakva nevolja ili bolest,+ 38 pa ti molitvu ili molbu za milost+ uputi neko iz naroda ili ceo tvoj narod Izrael (jer svako zna bol svog srca),+ šireći ruke prema ovom domu, 39 ti čuj s neba, s mesta gde prebivaš,+ oprosti+ i učini nešto. Daj svakome prema svim njegovim delima,+ jer ti znaš svačije srce (samo ti dobro poznaješ srce svakog čoveka),+ 40 da bi te se bojali sve dane dok žive u zemlji koju si dao našim precima.

41 „Isto tako, kad stranac koji ne pripada tvom narodu Izraelu, nego je došao iz daleke zemlje zbog tvog imena*+ 42 (jer će se čuti za tvoje veliko ime,+ za tvoju snažnu i moćnu ruku), dođe i pomoli se okrenut prema ovom domu, 43 tada čuj s neba, s mesta gde prebivaš,+ i učini sve za šta te moli taj stranac, da bi svi narodi na zemlji znali tvoje ime i bojali se tebe,+ kao i tvoj narod Izrael, i da bi znali da ovaj dom koji sam sagradio nosi tvoje ime.

44 „Ako tvoj narod pođe u rat protiv svojih neprijatelja putem kojim ga ti pošalješ,+ i pomoli se tebi,+ Jehova, okrenut prema gradu koji si izabrao+ i prema ovom domu koji sam sagradio i koji nosi tvoje ime,+ 45 tada čuj s neba njihovu molitvu i njihovu molbu za milost i daj im pravdu.

46 „Ako ti zgreše (jer nema čoveka koji ne greši),+ i ti se razgneviš na njih i predaš ih neprijateljima, pa ih njihovi porobljivači odvedu u zarobljeništvo u neprijateljsku zemlju, daleko ili blizu,+ 47 a oni se urazume u zemlji u koju budu odvedeni u zarobljeništvo,+ vrate se tebi+ i počnu da te preklinju za milost u zemlji svojih porobljivača,+ govoreći: ’Zgrešili smo, loše smo postupali, zlo smo činili‘,+ 48 i ako se vrate tebi svim svojim srcem+ i svom svojom dušom* u zemlji svojih neprijatelja koji su ih odveli u zarobljeništvo i pomole ti se okrenuti prema svojoj zemlji koju si dao njihovim precima, prema gradu koji si izabrao i prema domu koji sam sagradio i koji nosi tvoje ime,+ 49 tada s neba, s mesta gde prebivaš,+ čuj njihovu molitvu i njihovu molbu za milost, daj im pravdu 50 i oprosti svom narodu koji ti je zgrešio, oprosti im sve prestupe, sve što su ti skrivili. Daj da oni koji su ih zarobili budu milostivi prema njima i da im se smiluju+ 51 (jer su oni tvoj narod i tvoje vlasništvo+ koje si izveo iz Egipta,+ iz te peći za topljenje gvožđa).+ 52 Molim te, obrati pažnju* na molbu za milost+ koju ti upućuje tvoj sluga i na molbu za milost koju ti upućuje tvoj narod Izrael, i usliši ih kad god te prizovu*.+ 53 Jer si ih ti, Svevišnji Gospode Jehova, odvojio od svih naroda na zemlji+ da budu tvoji, kao što si i rekao preko svog sluge Mojsija, kada si naše pretke izveo iz Egipta.“

54 Kad je Solomon završio celu ovu molitvu i molbu za milost koju je uputio Jehovi, ustao je ispred Jehovinog oltara gde je klečao ruku raširenih prema nebu.+ 55 Stojeći tako, blagoslovio je ceo izraelski narod, glasno govoreći: 56 „Neka je hvaljen Jehova, koji je svom narodu Izraelu dao mir*, kao što je i obećao.+ Od svih dobrih obećanja koja je dao preko svog sluge Mojsija nijedno nije ostalo neispunjeno.+ 57 Neka Jehova, naš Bog, bude s nama kao što je bio i s našim precima.+ Neka nas nikad ne ostavi i ne napusti.+ 58 Neka privuče naše srce k sebi+ da bismo išli svim njegovim putevima i držali se njegovih zapovesti, njegovih propisa i njegovih zakona, koje je dao našim precima. 59 Neka ove moje reči kojima sam Jehovu preklinjao za milost pamti Jehova, naš Bog, dan i noć, da daje pravdu svojim slugama i svom narodu Izraelu, dan za danom kako bude potrebno, 60 da bi svi narodi na zemlji znali da je Jehova pravi Bog+ i da nema drugog.+ 61 Svim svojim srcem budite odani Jehovi,+ našem Bogu, tako što ćete živeti po njegovim propisima i izvršavati njegove zapovesti kao danas.“

62 Tada su kralj i svi Izraelci prineli veliku žrtvu pred Jehovom.+ 63 Solomon je kao žrtvu zajedništva+ prineo Jehovi 22 000 goveda i 120 000 ovaca. Tako su kralj i svi Izraelci održali svečanost povodom posvećenja Jehovinog doma.+ 64 Tog dana kralj je morao da posveti sredinu dvorišta ispred Jehovinog doma, zato što je tamo morao da prinese žrtve paljenice, prinose od žita i salo od žrtava zajedništva, jer je bakarni oltar,+ koji je bio pred Jehovom, bio premali za tako mnogo žrtava paljenica, prinosa od žita i sala+ od žrtava zajedništva. 65 U to vreme je Solomon slavio praznik+ s celim Izraelom, mnoštvom naroda* iz cele zemlje, od Levo-Emata* do doline reke* Egipat,+ pred Jehovom, našim Bogom, sedam dana i još sedam dana, ukupno 14 dana. 66 Narednog dana* on je raspustio narod, a oni su blagoslovili kralja i otišli kući radosni i veselog srca zbog sve dobrote+ koju je Jehova pokazao prema svom slugi Davidu i svom narodu Izraelu.