Isaija
3 „Daj savet, sprovedi odluku.
Neka tvoja senka u podne bude tamna kao noć.
Sakrij one koji su rasuti, ne izdaj begunce.
4 Neka oni koji su rasuti budu kod tebe, Moave.
Budi im skrovište od onoga koji uništava.+
Jer će tlačitelju doći kraj,
prestaće uništenje,
a oni koji gaze druge biće zbrisani s lica zemlje.
5 Presto će se utvrditi vernom ljubavlju.
Onaj koji sedi na njemu u Davidovom šatoru biće veran,+
pravedno će suditi i brzo će sprovoditi pravdu.“+
6 Čuli smo za Moavov ponos, njegov veliki ponos,+
za njegovu oholost, nadmenost i bes.+
Ali njegove prazne reči neće se ostvariti.
Oni koji su sasvim slomljeni žaliće za suvim grožđem* iz Kir-Areseta.+
8 Jer su se osušili esevonski+ vinogradi*,
a i sivmanske+ loze.
Gospodari narodâ izgazili su njene jarkocrvene grane*
koje su se do Jazira+ pružale
i širile se u pustinju.
Njeni izdanci su se pružali sve do mora.
9 Zato ću nad sivmanskom lozom plakati kao što plačem i nad Jazirom.
Niko više ne gazi grožđe u vinskoj presi.
Prekinuo sam radosno klicanje.+
12 Čak i ako se Moav umori na uzvišici i ode u svoje svetilište da se moli, ništa mu to neće vredeti.+
13 To je ono što je Jehova još ranije rekao o Moavu. 14 A sada Jehova ovako kaže: „Za najviše tri godine, najamničke godine*, slavni Moav će biti osramoćen. Naći će se u potpunom rasulu, a oni koji preostanu biće malobrojni i neznatni.“+