Prva o kraljevima
3 Solomon je sklopio savez s faraonom, kraljem Egipta, oženivši se njegovom ćerkom.+ Doveo ju je u Davidov grad+ da tamo živi dok on ne završi svoj dvor,+ Jehovin dom+ i zidine oko Jerusalima.+ 2 Ali narod je i dalje prinosio žrtve na uzvišicama,+ jer do tada još nije bio sagrađen dom koji nosi Jehovino ime.+ 3 Solomon je voleo Jehovu i živeo je po odredbama svog oca Davida, samo što je na uzvišicama prinosio žrtve i spaljivao prinose.+
4 Kralj je otišao u Gavaon da tamo prinese žrtve, jer je to bila najznačajnija uzvišica.+ Tamo je Solomon prineo na oltaru 1 000 žrtava paljenica.+ 5 U Gavaonu se Jehova pojavio Solomonu noću u snu. Bog mu je rekao: „Kaži šta hoćeš da ti dam.“+ 6 A Solomon je rekao: „Ti si pokazao veliku vernu ljubav prema svom slugi Davidu, mom ocu, jer ti je služio verno, pravedno i čestitog srca. I dalje pokazuješ veliku ljubav prema njemu jer si mu dao sina da sedi na njegovom prestolu.+ 7 I sada, Jehova, Bože moj, ti si svog slugu postavio za kralja umesto mog oca Davida, iako sam još mlad* i neiskusan.+ 8 Tvoj sluga vlada nad tvojim narodom koji si izabrao,+ narodom koji je toliko velik da se ne može prebrojati. 9 Zato daj svom slugi poslušno srce da može suditi tvom narodu+ i razlikovati dobro od zla,+ jer ko može suditi ovom velikom* narodu?“
10 Jehovi je bilo drago što je Solomon to tražio.+ 11 Bog mu je tada rekao: „Pošto nisi tražio dug život ni bogatstvo ni smrt svojih neprijatelja, nego razboritost da možeš ispravno suditi,+ 12 daću ti ono što si tražio.+ Daću ti mudro i razumno srce,+ da budeš čovek kakvog nije bilo pre tebe niti će ga biti posle tebe.+ 13 A daću ti i ono što nisi tražio+ – bogatstvo i slavu+ – tako da dokle god si živ neće biti takvog kralja kao što si ti.+ 14 Ako budeš išao mojim putevima, držeći se mojih propisa i mojih zapovesti, kao što je išao i tvoj otac David,+ daću ti i dug život*.“+
15 Kada se Solomon probudio, shvatio je da je to bio san. Zatim je otišao u Jerusalim i stao pred kovčeg Jehovinog saveza. Prineo je žrtve paljenice i žrtve zajedništva+ i priredio gozbu za sve svoje sluge.
16 U to vreme, dve bludnice* su došle kod kralja i stale pred njega. 17 Jedna od njih je rekla: „Gospodaru moj, ova žena i ja živimo u istoj kući, i ja sam se porodila dok je i ona bila u kući. 18 Trećeg dana posle mog porođaja, porodila se i ova žena. Bile smo zajedno, samo nas dve. U kući nije bilo nikog drugog. 19 Jedne noći, sin ove žene je umro, jer je legla na njega. 20 Ona je ustala usred noći dok je tvoja robinja spavala, pa je mog sina, koji je bio pored mene, uzela sebi u naručje, a svog mrtvog sina stavila je meni u naručje. 21 Kad sam ujutru ustala da podojim svog sina, videla sam da je mrtav. A kad sam ga bolje pogledala, videla sam da to nije moj sin kog sam rodila.“ 22 Ali druga žena je rekla: „Nije tačno! Moj sin je ovaj živi, a tvoj je onaj mrtvi!“ Ali prva žena je govorila: „Nije tačno! Tvoj sin je onaj mrtvi, a moj je ovaj živi!“ I tako su se prepirale pred kraljem.
23 Na kraju je kralj rekao: „Jedna kaže: ’Moj sin je ovaj živi, a tvoj je onaj mrtvi!‘ a druga kaže: ’Nije tako, nego je tvoj sin onaj mrtvi, a moj je ovaj živi!‘ “ 24 Kralj je rekao: „Donesite mi mač.“ I kralju su doneli mač. 25 Kralj je zatim rekao: „Rasecite živo dete na dva dela, pa jednu polovinu dajte jednoj, a drugu polovinu drugoj.“ 26 Tada je ženi čiji je sin bio živ zadrhtalo srce zbog njenog sina, pa je počela da preklinje kralja: „Molim te, gospodaru moj! Dajte njoj živo dete, samo ga nemojte ubiti.“ A druga žena je rekla: „Neka ne bude ni moje ni tvoje. Neka ga raseku!“ 27 Na to je kralj rekao: „Dajte živo dete prvoj ženi! Nemojte ga ubiti, ona mu je majka.“
28 Svi Izraelci su čuli kakvu je presudu izrekao kralj i obuzelo ih je strahopoštovanje* prema kralju,+ jer su videli da mu je Bog dao mudrost da pravedno sudi.+