Jeremija

26 Na početku vladavine Judinog kralja Joakima,+ Josijinog sina, došla mi je Jehovina reč: 2 „Ovako kaže Jehova: ’Stani u dvorište Jehovinog doma i onima* koji dolaze iz svih Judinih gradova da se poklone u Jehovinom domu objavi sve što ću ti zapovediti. Nemoj izostaviti nijednu reč. 3 Možda će poslušati i prestati da čine zlo, pa ću se predomisliti i neću im naneti nevolju koju sam hteo da im nanesem* zbog njihovih zlih dela.+ 4 Reci im: „Ovako kaže Jehova: ’Ako me ne poslušate i ne počnete da živite po zakonu* koji sam vam dao 5 i ne poslušate reči mojih slugu, proroka, koje vam uvek iznova šaljem* iako ih niste slušali,+ 6 učiniću da ovaj dom bude kao onaj u Silomu+ i da svi narodi na zemlji spominju ovaj grad u kletvama.‘ “ ‘ “+

7 Sveštenici, proroci i ceo narod čuli su Jeremiju kako govori te reči u Jehovinom domu.+ 8 Kad je Jeremija rekao sve što mu je Jehova zapovedio da kaže celom narodu, sveštenici, proroci i ceo narod uhvatili su ga i rekli mu: „Umrećeš! 9 Zašto si u Jehovino ime prorokovao: ’Ovaj dom biće kao onaj u Silomu i ovaj grad biće opustošen i ostaće bez stanovnika‘?“ I sav narod se okupio oko Jeremije u Jehovinom domu.

10 Kad su Judini knezovi čuli te reči, otišli su iz kraljevog dvora u Jehovin dom i seli pred nova vrata Jehovinog doma.+ 11 Sveštenici i proroci su rekli knezovima i celom narodu: „Ovaj čovek zaslužuje smrt+ jer je prorokovao protiv ovog grada, kao što ste svojim ušima čuli.“+

12 Tada je Jeremija rekao svim knezovima i celom narodu: „Jehova me je poslao da prorokujem protiv ovog doma i protiv ovog grada sve reči koje ste čuli.+ 13 Zato promenite svoj način života i svoja dela i poslušajte Jehovu, svog Boga, pa će se Jehova predomisliti i neće vam naneti nevolju* koju vam je najavio.+ 14 A ja sam u vašim rukama. Učinite sa mnom šta god mislite da je dobro i ispravno. 15 Ali znajte da ćete, ako me ubijete, vi i ovaj grad i njegovi stanovnici biti krivi za krv nedužnog čoveka, jer me je zaista Jehova poslao da vam kažem sve te reči.“

16 Tada su knezovi i ceo narod rekli sveštenicima i prorocima: „Ovaj čovek ne zaslužuje smrt, jer nam je govorio u ime Jehove, našeg Boga.“

17 Na to su ustali neki od starešina u zemlji i obratili se svima koji su se tamo okupili*: 18 „Mihej+ iz Moreseta prorokovao je u danima Judinog kralja Jezekije+ i rekao je Judinom narodu: ’Ovako kaže Jehova nad vojskama:

19 „Da li su ga Judin kralj Jezekija i ceo Judin narod zbog toga ubili? Zar se kralj nije bojao Jehove i molio Jehovu za milost*, tako da se Jehova predomislio i nije im naneo nevolju* koju je najavio?+ Dakle, ako bismo to učinili*, navukli bismo na sebe veliku nevolju.

20 „Bio je još jedan čovek koji je prorokovao u Jehovino ime, Urija, Semajin sin, iz Kirijat-Jarima.+ On je prorokovao protiv ovog grada i protiv ove zemlje isto što i Jeremija. 21 Kad su kralj Joakim+ i svi njegovi hrabri ratnici i svi njegovi knezovi čuli njegove reči, kralj je odlučio da ga ubije.+ Kad je Urija to čuo, uplašio se i pobegao u Egipat. 22 Tada je kralj Joakim poslao u Egipat Elnatana,+ Ahvorovog sina, i druge ljude s njim. 23 Oni su doveli Uriju iz Egipta i odveli ga pred kralja Joakima, koji ga je pogubio mačem+ i bacio njegovo telo na groblje običnog naroda.“

24 Ali Jeremiju je zaštitio Ahikam,+ Safanov sin,+ tako da nije bio predat u ruke narodu da ga pogube.+