Jeremija
11 Ovo je reč koju je Jehova uputio Jeremiji: 2 „Čujte svi reči ovog saveza!
„Objavi ih Judinom narodu i stanovnicima Jerusalima 3 i reci im: ’Ovako kaže Jehova, Izraelov Bog: „Proklet da je čovek koji ne sluša reči ovog saveza,+ 4 koje sam zapovedio vašim precima onog dana kad sam ih izveo iz Egipta,+ iz peći za topljenje gvožđa,+ govoreći: ’Slušajte me i činite sve što vam zapovedam, pa ćete biti moj narod, a ja ću biti vaš Bog.+ 5 Tako ću ispuniti zakletvu koju sam dao vašim precima – zakletvu da ću im dati zemlju u kojoj teče med i mleko,+ u kojoj vi i danas živite.‘ “ ‘ “
A ja sam odgovorio: „Neka bude tako*, Jehova.“
6 Zatim mi je Jehova rekao: „Objavi sve ove reči po Judinim gradovima i po jerusalimskim ulicama: ’Čujte reči ovog saveza i izvršavajte ih! 7 Jer sam ozbiljno opominjao vaše pretke od dana kad sam ih izveo iz Egipta pa sve do danas, uvek iznova sam ih opominjao*: „Slušajte me!“+ 8 Ali oni nisu slušali i nisu se obazirali na ono što sam govorio*, već su tvrdoglavo sledili svoje zlo srce.+ Zato sam pustio da se na njima ispune sve reči ovog saveza za koji sam im zapovedio da ga se drže, a kog se oni nisu držali.‘ “
9 Jehova mi je još rekao: „Judejci i stanovnici Jerusalima skovali su zaveru protiv mene. 10 Čine iste prestupe kao i njihovi preci iz drevnog doba, koji nisu hteli da slušaju moje reči.+ I oni su se klanjali drugim bogovima i služili im.+ Izraelski narod i Judin narod prekršili su savez koji sam sklopio s njihovim precima.+ 11 Zato ovako kaže Jehova: ’Evo, puštam na njih nevolju+ kojoj neće umaći. Zvaće me u pomoć, ali ih ja neću slušati.+ 12 Tada će se Judini gradovi i stanovnici Jerusalima obratiti bogovima kojima prinose žrtve* i zvaće ih u pomoć,+ ali oni ih neće spasti u vreme nevolje. 13 Judo, tvojih bogova ima koliko i tvojih gradova. Koliko u Jerusalimu ima ulica, toliko ste oltara postavili sramotnom bogu Valu i na njima mu prinosite žrtve.‘+
14 „A ti* se nemoj moliti za ovaj narod. Nemoj vapiti k meni i nemoj mi se moliti za njih+ jer ih neću slušati kad mi zavape zbog svoje nevolje.
15 Voljeni narode, otkud ti pravo da budeš u mom domu,
kad mnogi tvoji sinovi čine zlo?
Hoćete li posvećenim mesom* izbeći nevolju kad dođe na vas?
Hoćete li se tada radovati?
16 Jehova te je nekada nazivao zelenom maslinom,
lepom i rodnom.
A sada te je uz veliku buku spalio
i polomio je tvoje grane.
17 „Jehova nad vojskama, onaj koji te je zasadio,+ najavio je da će te snaći nevolja zbog zla koje su činili izraelski narod i Judin narod, koji su me vređali prinoseći žrtve Valu.“+
18 Jehova mi je to objavio da znam.
Tada si mi, Bože, pokazao šta su činili.
19 Ja sam bio kao pitomo jagnje koje se vodi na klanje.
Nisam znao da protiv mene smišljaju spletke:+
„Uništimo drvo i njegov rod,
iščupajmo ga iz zemlje živih,
da se njegovo ime nikada više ne spomene.“
Daj da vidim kako im se svetiš,
jer sam tebi poverio svoju parnicu.
21 Zato ovako kaže Jehova za ljude iz Anatota+ koji žele da mi oduzmu život i govore: „Nemoj prorokovati u Jehovino ime+ da te ne bismo ubili.“ 22 Ovako kaže Jehova nad vojskama: „Ja ću ih pozvati na odgovornost. Njihovi mladići biće ubijeni mačem,+ a njihovi sinovi i njihove ćerke pomreće od gladi.+ 23 Niko od njih neće preostati, jer ću na ljude iz Anatota+ pustiti nevolju u godini u kojoj ću ih pozvati na odgovornost.“