Levitska

27 Jehova je još rekao Mojsiju: 2 „Kaži Izraelcima: ’Ako neko učini poseban zavet+ da će dati Jehovi onoliko novca koliko je određeno za neku osobu, 3 neka za muškarca od 20 do 60 godina da 50 sikala* srebra, prema siklu koji se čuva na svetom mestu*, 4 a za ženu neka da 30 sikala. 5 Za muško od pet do 20 godina neka da 20 sikala, a za žensko 10 sikala. 6 Za muško od mesec dana do pet godina, neka da pet sikala srebra, a za žensko tri sikla srebra.

7 „’Za muškarca od 60 godina pa naviše, neka da 15 sikala, a za ženu 10 sikala. 8 Ali ako je onaj ko se zavetovao isuviše siromašan da plati iznos koji je određen,+ neka osoba na koju se odnosi zavet dođe pred sveštenika, pa neka sveštenik odredi koliko novca treba dati za nju. Sveštenik će to odrediti prema mogućnostima onoga ko se zavetovao.+

9 „’Ako se zavet odnosi na životinju koja se može prineti kao žrtva Jehovi, koju god životinju da neko daje Jehovi, ona će biti sveta. 10 Neka umesto nje ne daje drugu životinju – neka ne daje dobru u zamenu za lošu niti lošu za dobru. Ali ako bi ipak jednu životinju zamenio drugom, onda će i prva i ona koja je data u zamenu biti svete. 11 Ako se zavet odnosi na nečistu životinju,+ koja se ne sme prineti Jehovi na žrtvu, neka tu životinju dovede pred sveštenika. 12 Neka sveštenik vidi da li je životinja dobra ili loša i neka na osnovu toga odredi njenu vrednost. Koliku cenu sveštenik odredi, toliko za nju treba dati. 13 Ako čovek kasnije poželi da je otkupi, neka doda petinu na vrednost koja je određena.+

14 „’Ako neko posveti svoju kuću da bude nešto što je sveto Jehovi, neka sveštenik proceni njenu vrednost, bilo da je kuća dobra ili loša. Na koliko je sveštenik proceni, tolika neka joj bude cena.+ 15 Ali ako onaj ko je posvetio svoju kuću poželi da je otkupi, neka doda petinu na njenu procenjenu vrednost, pa neka kuća bude njegova.

16 „’Ako neko posveti Jehovi deo svoje zemlje, neka se vrednost proceni srazmerno količini semena potrebnog da se taj deo zemlje zaseje: jedan gomer* semena ječma vredi 50 sikala srebra. 17 Ako svoj deo zemlje posveti oprosne godine,+ neka se cena zemlje odredi prema toj propisanoj vrednosti. 18 Ako svoju zemlju posveti posle oprosne godine, neka mu sveštenik odredi cenu prema godinama koje su ostale do sledeće oprosne godine i neka procenjenu vrednost smanji srazmerno tome.+ 19 Ali ako bi čovek koji je posvetio zemlju hteo da je otkupi, neka doda petinu na njenu procenjenu vrednost, pa će zemlja ostati njegova. 20 Ako ne otkupi zemlju nego bude prodata drugom čoveku, ona više ne može da se otkupi. 21 Kad dođe oprosna godina, ta zemlja će biti posvećena Jehovi. Ona će biti sveta i pripašće sveštenicima.+

22 „’Ako neko posveti Jehovi zemlju koju je kupio i koja nije deo njegovog nasledstva,+ 23 neka sveštenik odredi vrednost te zemlje srazmerno broju godina preostalih do oprosne godine, pa neka čovek tog dana isplati procenjenu vrednost.+ To je prilog koji je svet Jehovi. 24 Kad dođe oprosna godina, zemlja će se vratiti onome od koga je kupljena, onome kome pripada kao njegovo nasledstvo.+

25 „’Svaka procena vrednosti neka se vrši prema siklu koji se čuva na svetom mestu. Jedan sikal ima 20 gera*.

26 „’Niko ne sme da posvećuje prvorođeno od životinja, jer ono što je prvorođeno već pripada Jehovi.+ Bilo da je od krupne ili od sitne stoke, ono pripada Jehovi.+ 27 Ako je životinja nečista i vlasnik želi da je otkupi prema vrednosti koja je određena, neka na njenu vrednost doda petinu.+ Ako se životinja ne otkupi, neka se proda prema vrednosti koja je određena.

28 „’Ali ako neko bezuslovno posveti Jehovi bilo šta od onoga što poseduje – bilo da je to čovek, životinja ili zemlja koja je u njegovom vlasništvu – to ne može da se proda niti otkupi. Jehovi je posebno sveto sve što mu je bezuslovno posvećeno.+ 29 Niko ko je osuđen na smrt ne može da se otkupi.+ Mora biti pogubljen.+

30 „’Desetina*+ od svega što zemlja rodi – bilo od roda s polja bilo od plodova s drveća – pripada Jehovi. To je sveto Jehovi. 31 Ako neko želi da otkupi neku od svojih desetina, neka na njenu vrednost doda još petinu cene. 32 Svaki deseti deo od krupne ili od sitne stoke, to jest svaka deseta životinja koja prođe ispod pastirskog štapa, neka bude nešto što je sveto Jehovi. 33 Neka vlasnik ne gleda da li je ta životinja dobra ili loša i neka je ne zamenjuje drugom životinjom. Ali ako bi je ipak zamenio, onda će i prva i ona koja je data u zamenu biti svete.+ Ne smeju se otkupiti.‘ “

34 To su zapovesti koje je na gori Sinaj Jehova dao Mojsiju za Izraelce.+