Prva o kraljevima
17 Ilija*+ Tesvićanin, jedan od stanovnika Galada,+ rekao je Ahavu: „Zaklinjem se Jehovom, Izraelovim Bogom kome služim*, ovih godina neće biti ni rose ni kiše, sve dok ja ne kažem!“+
2 Zatim mu je Jehova rekao: 3 „Idi odavde i kreni na istok, pa se sakrij kod potoka* Horata, istočno od Jordana. 4 Pićeš vodu iz potoka, a gavranima ću zapovediti da te tamo hrane.“+ 5 On je odmah otišao i učinio kako mu je Jehova rekao. Otišao je kod potoka Horata, koji je istočno od Jordana, i tamo je ostao. 6 Gavrani su mu donosili hleb i meso ujutru i uveče, a vodu je pio iz potoka.+ 7 Ali posle nekog vremena potok je presušio,+ jer u zemlji nije bilo kiše.
8 Tada mu je Jehova rekao: 9 „Pođi u Sareptu, koja pripada Sidonu, i ostani tamo. Zapovediću jednoj udovici u tom mestu da te hrani.“+ 10 On je otišao u Sareptu. Kad je došao do gradskih vrata, ugledao je jednu udovicu koja je sakupljala drva. Dozvao ju je i rekao joj: „Molim te, donesi mi malo vode da pijem.“+ 11 Kad je ona pošla da donese vodu, on joj je doviknuo: „Molim te, donesi mi i malo hleba!“ 12 Ona je na to rekla: „Zaklinjem se pred Jehovom, tvojim Bogom, nemam hleba već samo šaku brašna u ćupu i malo ulja u krčagu.+ I evo, sakupljam malo drva da ih odnesem kući i da pripremim nešto sebi i svom sinu da to pojedemo, pa da umremo.“
13 Tada joj je Ilija rekao: „Ne boj se. Idi kući i učini kako si rekla. Samo najpre od onoga što imaš napravi meni malu pogaču pa mi je donesi, a posle pripremi nešto sebi i svom sinu. 14 Jer ovako kaže Jehova, Izraelov Bog: ’Brašno u ćupu neće se potrošiti niti će ulja u krčagu nestati sve do dana kad Jehova pusti kišu na zemlju.‘ “+ 15 Tako je ona otišla i učinila kao što je rekao Ilija. I dugo su imali šta da jedu on, ona i njena porodica.+ 16 Brašno u ćupu nije se potrošilo niti je ulja u krčagu nestalo, kao što je Jehova rekao preko Ilije.
17 Posle toga se razboleo sin te žene, kod koje je Ilija boravio. Njegova bolest je bila sve teža dok na kraju nije izdahnuo.+ 18 Tada je žena rekla Iliji: „Šta sam ti skrivila, Božji slugo? Jesi li došao kod mene da me podsetiš na moje grehe i da mi ubiješ sina?“+ 19 Ali on joj je rekao: „Daj mi svog sina.“ Tada ga je uzeo iz njenog naručja, odneo ga u sobu na spratu gde je stanovao i položio ga na svoj krevet.+ 20 Pomolio se Jehovi: „Jehova, Bože moj,+ zar ćeš i ovoj udovici kod koje boravim naneti zlo i usmrtiti joj sina?“ 21 Zatim se tri puta ispružio nad detetom i zavapio Jehovi: „Jehova, Bože moj, molim te neka se u ovo dete vrati život.“ 22 Jehova je uslišio Ilijinu molbu,+ tako da se život deteta vratio u njega i on je oživeo.+ 23 Tada je Ilija uzeo dete, doneo ga iz sobe na spratu dole u kuću i dao ga njegovoj majci, rekavši: „Vidi, tvoj sin je živ.“+ 24 Na to je žena rekla Iliji: „Sada znam da si ti Božji sluga+ i da je ono što je Jehova rekao preko tebe istina.“