Isaija
Sedi na zemlju, gde nema prestola,+
kćeri haldejska,
jer ljudi više nikad neće govoriti da si nežna i razmažena.
2 Uzmi ručni mlin i melji brašno.
Skloni svoj veo.
Skini haljinu i otkrij noge.
Pređi preko reka.
3 Otkriće se tvoja golotinja.
Videće se tvoja sramota.
Osvetiću se+ i nikome neću dati da mi stane na put*.
6 Razgnevio sam se na svoj narod.+
Ali ti im se nisi smilovala.+
Čak si i na starce stavila težak jaram.+
7 Govorila si: „Uvek ću biti gospodarica*, zauvek.“+
Nisi marila za to što radiš,
nisi razmišljala o tome kako će se sve to završiti.
8 A sada slušaj ovo, ti koja se prepuštaš zadovoljstvima,+
koja živiš bez straha i u svom srcu govoriš:
„Ja, i niko drugi.+
Neću postati udovica.
Nikad neću osetiti kako je to izgubiti decu.“+
9 Ali iznenada, u jednom danu, snaći će te i jedno i drugo:+
izgubićeš decu i postaćeš udovica.
10 Uzdala si se u svoju zlobu.
Govorila si: „Niko me ne vidi.“
Zaveli su te tvoja mudrost i tvoje znanje.
U svom srcu govoriš: „Ja, i niko drugi.“
11 Snaći će te nevolja,
a ti nećeš moći da je sprečiš čaranjem.
Zadesiće te nesreća, a ti nećeš moći da je izbegneš.
Na tebe će iznenada doći propast kakvu još nikad nisi videla.+
Možda će ti koristiti.
Možda ćeš time drugima uliti strah.
13 Umorila si se od mnoštva svojih savetnika.
Neka sada dođu i neka te spasu
oni koji odaju čast nebu*, koji gledaju u zvezde,+
koji u vreme mladog meseca
objavljuju šta će te snaći.
14 Evo, postali su kao slama.
Vatra će ih spaliti.
Ni sebe ne mogu spasti od siline plamena.
Nije to žar da se čovek ogreje,
nije to vatra da se kraj nje sedi.
15 Tako će završiti oni koji ti čaraju,
oni s kojima sarađuješ od svoje mladosti.
Odlutaće svako na svoju stranu.
Niko te neće spasti.+