Jov
32 Tako su ona tri čoveka prestala da odgovaraju Jovu, jer je on bio uveren da je pravedan*.+ 2 Ali Elijuj, sin Varahila iz Vuza,+ iz Aramove porodice, veoma se razljutio. Razgnevio se na Jova zato što je tvrdio da je on u pravu, a ne Bog.+ 3 Razgnevio se i na tri Jovova prijatelja jer mu ni na šta nisu odgovorili kako treba, nego su Boga proglasili zlim.+ 4 Pošto su svi oni bili stariji od njega, Elijuj je sačekao da završe pa da onda nešto kaže Jovu.+ 5 Kad je Elijuj video da ta tri čoveka nemaju ništa više da kažu, još više se razljutio. 6 Na kraju je Elijuj, sin Varahila iz Vuza, progovorio i rekao:
„Ja sam mlad,
a vi ste stariji ljudi.+
Zato sam se s poštovanjem suzdržavao+
i nisam se usudio da vam kažem ono što znam.
7 Pomislio sam u sebi: ’Neka starost govori,
neka mnoge godine pokažu mudrost.‘
10 Zato kažem: ’Saslušaj me,
pa ću i ja tebi reći ono što znam.‘
12 Pažljivo sam vas slušao,
ali niko od vas nije dokazao Jovu da greši*,
niti je opovrgao njegove tvrdnje.
13 Zato nemojte govoriti: ’Mi smo mudri.
Njega pobija Bog, a ne čovek.‘
14 On nije usmerio svoje reči protiv mene,
pa mu neću odgovoriti vašim rečima.
15 Ustuknuli su, ponestalo im je reči,
nemaju više šta da kažu.
16 Ja sam čekao, ali oni više ne govore,
samo stoje i više ništa ne odgovaraju.
17 Sada ću i ja reći svoje,
i ja ću izneti ono što znam,
18 jer mnogo toga imam da kažem,
duh koji je u meni tera me na to.
20 Pustite me da govorim, da mi to olakša muku!
Otvoriću svoja usta i dati odgovor.