Luka
14 Kad je jednom na sabat došao u kuću nekog farisejskog poglavara na obrok, svi koji su bili tamo pažljivo su ga posmatrali. 2 A pred njim je bio neki čovek koji je imao vodenu bolest*. 3 Isus je upitao poznavaoce Zakona i fariseje: „Da li se sme lečiti na sabat ili ne sme?“+ 4 Oni su ćutali. Tada je dotakao čoveka, izlečio ga i rekao mu da može da ide. 5 A njima je rekao: „Ako nekome od vas sin ili bik upadne u bunar+ na sabatni dan, zar ga nećete odmah izvući?“+ 6 I nisu mogli da mu odgovore na to.
7 Kad je primetio da gosti sebi biraju najbolja mesta,+ rekao im je*: 8 „Kad te neko pozove na svadbu, nemoj zauzeti najbolje mesto.+ Možda je pozvan i neko ugledniji od tebe. 9 Tada će doći onaj koji vas je obojicu pozvao pa će ti reći: ’Ustupi mesto ovom čoveku.‘ Ti ćeš onda, postiđen, morati da zauzmeš poslednje mesto. 10 Nego kad te neko pozove, idi i zauzmi poslednje mesto. Tada će domaćin doći pa će ti reći: ’Prijatelju, pomeri se na bolje mesto.‘ Tako će ti biti ukazana čast pred svim drugim gostima.+ 11 Jer ko se uzvisuje, biće ponižen, a ko je ponizan, biće uzvišen.“+
12 Zatim je i čoveku koji ga je pozvao rekao: „Kad priređuješ ručak ili večeru, nemoj zvati prijatelje ni braću ni rođake ni bogate susede. Možda će i oni tebe nekad pozvati i tako će ti uzvratiti. 13 Nego kad priređuješ gozbu, pozovi siromašne, sakate, hrome i slepe.+ 14 Bićeš srećan, jer oni nemaju čime da ti uzvrate. Uzvratiće ti se kad bude uskrsenje+ pravednih.“
15 Kad je to čuo jedan od gostiju, rekao mu je: „Srećan je onaj ko bude jeo hleb u Božjem Kraljevstvu.“
16 A Isus mu je rekao: „Jedan čovek je priredio veliku večeru+ i pozvao mnoge. 17 Kad je bilo vreme za večeru, poslao je roba da kaže zvanicama: ’Dođite, jer je sve već spremno.‘ 18 Ali svi redom su počeli da nalaze izgovore.+ Prvi mu je rekao: ’Kupio sam njivu i moram da idem da je pogledam. Žao mi je, ali ne mogu da dođem.‘ 19 Drugi je rekao: ’Kupio sam pet jarmova* goveda i idem da proverim kakva su. Žao mi je, ali ne mogu da dođem.‘+ 20 A treći je rekao: ’Upravo sam se oženio i zato ne mogu da dođem.‘ 21 Rob se vratio i javio to svom gospodaru. Tada se domaćin razgnevio i rekao robu: ’Izađi brzo na trgove i gradske ulice i dovedi ovamo siromašne, sakate, slepe i hrome.‘ 22 Posle nekog vremena rob je rekao: ’Gospodaru, učinio sam kao što si mi zapovedio, ali još ima mesta.‘ 23 A gospodar je rekao robu: ’Izađi na puteve i staze i nagovori ljude da dođu, da mi se napuni kuća.+ 24 Jer kažem vam, niko od onih koji su bili pozvani neće okusiti moju večeru.‘ “+
25 Jednom, dok je veliko mnoštvo ljudi putovalo sa Isusom, on se okrenuo prema njima i rekao im: 26 „Ako neko dođe k meni, a više voli* svog oca i majku, ženu i decu, braću i sestre, pa i svoj život,+ ne može biti moj učenik.+ 27 Ko ne nosi svoj mučenički stub* i ne ide za mnom, ne može biti moj učenik.+ 28 Ko od vas, kad želi da gradi kulu, najpre ne sedne i proračuna trošak da vidi da li ima čime da je dovrši? 29 Inače bi možda postavio temelj, a ne bi mogao da dovrši gradnju, pa bi mu se svi koji to vide počeli rugati: 30 ’Ovaj čovek je počeo da gradi, a ne može da dovrši.‘ 31 Ili koji kralj, kad kreće u rat protiv drugog kralja, prvo ne sedne i posavetuje se da li može sa 10 000 vojnika da se suprotstavi onome koji na njega dolazi sa 20 000 vojnika? 32 Ako ne može, onda dok je drugi kralj još daleko, šalje izaslanike i moli za mir. 33 Dakle, niko od vas ko se ne odrekne svega što ima ne može biti moj učenik.+
34 „So je dobra. Ali ako so postane neslana, kako će ponovo biti slana?+ 35 Nije dobra ni za zemlju ni za đubrivo, već se baca napolje. Ko ima uši da sluša, neka sluša.“+