Pesma nad pesmama
Ubrao sam svoju smirnu i svoje mirisno bilje.+
Jeo sam svoje saće i svoj med,
pio sam svoje vino i svoje mleko.“+
„Jedite, dragi prijatelji!
Pijte i opijte se ljubavlju!“+
2 „Ja spavam, ali moje srce je budno.+
Čujem kako moj dragi kuca.
’Otvori mi, sestro moja, voljena moja,
golubice moja, ti što nemaš mane!
Jer glava mi je mokra od rose,
uvojci su mi puni noćne rose.‘+
3 Skinula sam svoju haljinu,
zar da je ponovo oblačim?
Oprala sam noge,
zar da ih opet isprljam?
4 Moj dragi je povukao ruku iz otvora na vratima,
i srce mi je ustreptalo za njim.
5 Ustala sam da otvorim svom dragom,
a s ruku mi je kapala smirna,
s prstiju mi se slivala smirna
na ručicu od reze.
6 Otvorila sam svom dragom,
ali on je već otišao, nestao je.
Klonula sam kad je otišao.*
Tražila sam ga, ali ga nisam našla.+
Zvala sam ga, ali se nije odazvao.
7 Naišla sam na stražare koji obilaze grad.
Tukli su me, ranili su me.
Stražari sa zidina strgnuli su mi ogrtač*.
8 Zaklinjem vas, kćeri jerusalimske,
ako nađete mog dragog,
recite mu da bolujem od ljubavi.“
9 „Po čemu je tvoj dragi bolji od drugih,
najlepša među ženama?
Po čemu je tvoj dragi bolji od drugih,
pa nas tako zaklinješ?“
10 „Moj dragi sav blista i rumen je,
ističe se među deset hiljada.
11 Glava mu je zlato, čisto zlato.
Uvojci su mu poput palminih listova na vetru*,
crni kao gavran.
Usne su mu ljiljani s kojih kaplje smirna.+
14 Prsti na rukama su mu od zlata, okićeni hrizolitom.
Stomak mu je uglačana slonovača, prekrivena safirima.
15 Noge su mu mermerni stubovi na postoljima od čistog zlata.
Lep je kao Livan, visok je kao kedar.+
Takav je moj dragi, takav je moj voljeni, kćeri jerusalimske.“