Jeremija
3 Kaže se: „Ako se čovek razvede od svoje žene, pa ona ode od njega i postane žena drugom čoveku, može li se on opet vratiti k njoj?“
Nije li zemlja sasvim onečišćena?+
„Ti si se odavala bludu s mnogim ljubavnicima.+
Možeš li se onda vratiti meni?“, kaže Jehova.
2 „Podigni pogled prema ogoljenim brdima i gledaj.
Gde sve nisi bila napastvovana?
Sedela si uz puteve čekajući svoje ljubavnike,
kao što nomad* sedi u pustinji.
Onečišćuješ zemlju
svojim bludom i zlim delima.+
Ponašaš se besramno, poput žene koja čini blud.
Nemaš nimalo stida.+
5 Hoćeš li se doveka gneviti?
Hoćeš li se zauvek ljutiti?‘
Tako govoriš,
a i dalje činiš zlo koliko god možeš.“+
6 Ovako mi je rekao Jehova u danima kralja Josije:+ „’Jesi li video šta čini nevernica Izrael? Odlazi na svaku visoku goru i pod svako razgranato drvo kako bi se odavala bludu.+ 7 I nakon svega što je učinila, govorio sam joj da mi se vrati,+ ali mi se nije vratila. A Juda je posmatrala svoju nevernu sestru.+ 8 Kad sam to video, dao sam nevernici Izraelu potvrdu o razvodu+ i otpustio je zbog preljube koju je počinila.+ Ali njena neverna sestra Juda nije se uplašila, nego je i ona počela da čini blud.+ 9 Ona* nije videla ništa loše u svom bludničenju. Tako je skrnavila zemlju i činila preljubu s kamenjem i drvećem.+ 10 Uprkos svemu tome, njena neverna sestra Juda nije mi se vratila celim srcem, nego se samo pretvarala‘, kaže Jehova.“
11 Jehova mi je rekao: „Nevernica Izrael se pokazala pravednijom od neverne Jude.+ 12 Idi i objavi ove reči severu:+
„’„Vrati se, odmetnice, Izraele!“, kaže Jehova.+ „Neću se gneviti na tebe,+ jer sam ja veran“, kaže Jehova. „Neću se doveka gneviti. 13 Samo priznaj krivicu, jer si se pobunila protiv Jehove, svog Boga. Bludničila si s tuđincima* pod svakim razgranatim drvetom, a mene nisi slušala“, kaže Jehova.‘ “
14 „Vratite se, odmetnički sinovi!“, kaže Jehova. „Jer ja sam vaš pravi gospodar* i ja ću vas uzeti, po jednog iz grada i po dvojicu iz plemena, i dovešću vas na Sion.+ 15 Daću vam pastire koji su mi po volji*+ i oni će vas hraniti znanjem i razboritošću. 16 U to vreme namnožićete se i imaćete puno dece u zemlji“, kaže Jehova.+ „Nećete više govoriti: ’Kovčeg Jehovinog saveza!‘ Nećete više razmišljati o njemu*, nećete ga se sećati, neće vam nedostajati niti ćete praviti drugi. 17 U to vreme Jerusalim će se zvati Jehovin presto.+ Svi će se narodi sakupljati u Jerusalimu da u njemu hvale Jehovino ime+ i neće više tvrdoglavo slediti svoje zlo srce.“
18 „U to vreme će Judin narod ići uz izraelski narod+ i zajedno će krenuti iz severne zemlje u zemlju koju sam vašim precima dao u nasledstvo.+ 19 A ja sam pomislio: ’Kako sam samo srećan što sam vas* ubrojao među svoje sinove i dao vam prelepu zemlju, najlepše nasledstvo među narodima!‘+ Mislio sam da ćete me zvati: ’Oče!‘ i da nećete prestati da mi služite. 20 ’Ali kao što žena izneveri svog muža i ode od njega, tako ste i vi, izraelski narode, izneverili mene‘,+ kaže Jehova.“
21 Sa ogoljenih brda čuju se
plač i usrdne molbe izraelskog naroda,
jer su skrenuli s pravog puta,
zaboravili su Jehovu, svog Boga.+
22 „Vratite se, odmetnički sinovi.
Izlečiću vaše odmetničko srce.“+
„Evo nas! Dolazimo k tebi,
jer si ti, Jehova, naš Bog.+
23 Zaista, galama na bregovima i gorama – sve je to lažno.+
Zaista, od Jehove, našeg Boga, dolazi spasenje Izraelu.+