Dela apostolska
26 Tada je Agripa+ rekao Pavlu: „Dopušta ti se da govoriš u svoju odbranu.“ Na to je Pavle dao znak rukom i počeo da govori:
2 „Kralju Agripa, srećan sam što se danas pred tobom mogu braniti od svega za šta me Judejci optužuju,+ 3 pogotovo zato što dobro poznaješ sve običaje i sporna pitanja među Judejcima. Zato te molim da me strpljivo saslušaš.
4 „Dakle, svi Judejci koji me poznaju od moje mladosti znaju kakav sam život vodio u svom narodu i u Jerusalimu.+ 5 Ako to žele, mogu da posvedoče da sam bio farisej+ i držao se učenja te najstrože struje* u našoj veri.+ 6 A sad mi se sudi zbog nade u obećanje koje je Bog dao našim precima.+ 7 To je obećanje čijem se ispunjenju nada i naših 12 plemena, dok svesrdno služe Bogu dan i noć. Kralju, zbog te nade me Judejci optužuju.+
8 „Zašto mislite da je nemoguće da Bog uskrsava mrtve? 9 I ja sam nekada bio uveren da treba da se svim silama borim protiv Isusa Nazarećanina*. 10 To sam i činio u Jerusalimu: mnoge učenike* sam slao u zatvor,+ za šta sam dobio ovlašćenje od svešteničkih poglavara,+ i kad je trebalo da budu pogubljeni, ja sam to podržavao. 11 Išao sam od sinagoge do sinagoge i kažnjavao ih, pokušavajući da ih prisilim da se odreknu vere. Bio sam toliko besan na njih, da sam ih progonio i u drugim gradovima.
12 „Dok sam zbog toga putovao u Damask, sa ovlašćenjem i nalogom svešteničkih poglavara, 13 ugledao sam u podne, kralju, svetlost sjajniju od sunca. Ona je s neba obasjala mene i one koji su putovali sa mnom.+ 14 Kad smo svi pali na zemlju, čuo sam neki glas kako mi se obraća na hebrejskom: ’Savle, Savle, zašto me progoniš? Teško ti je da se opireš bodilu*.‘ 15 Ja sam upitao: ’Ko si ti, Gospode?‘ A Gospod je odgovorio: ’Ja sam Isus, koga ti progoniš. 16 Sada ustani, jer sam ti se pojavio da bih te izabrao za slugu i svedoka, da objavljuješ ono što si video i ono što ću ti pokazati*.+ 17 A ja ću te izbavljati od Judejaca i od drugih naroda, kod kojih te šaljem+ 18 da im otvoriš oči+ kako bi iz tame+ izašli na svetlost,+ da bi se oslobodili Satanine vlasti+ i došli pod Božju vlast, da bi tako zbog svoje vere u mene dobili oproštenje greha+ i nasledstvo među onima koji su posvećeni.‘
19 „Zato, kralju Agripa, nisam bio neposlušan toj viziji koju sam dobio s neba, 20 nego sam najpre onima u Damasku,+ a zatim i onima u Jerusalimu+ i po celoj Judeji, kao i drugim narodima, objavljivao poruku da treba da se pokaju i okrenu Bogu čineći dela koja su dokaz pokajanja.+ 21 Zato su me Judejci uhvatili u hramu i pokušali da me ubiju.+ 22 Ali pošto sam dobio pomoć od Boga, sve do današnjeg dana svedočim i uglednima i neuglednima, govoreći samo ono što su proroci i Mojsije zapisali da će se dogoditi.+ 23 Naime, zapisano je da Hrist treba da propati+ i umre, da će biti prvi koji će uskrsnuti iz mrtvih,+ da će propovedati i doneti svetlost i Judejcima i drugim narodima.“+
24 Dok je Pavle to govorio u svoju odbranu, Fest je uzviknuo: „Ti si poludeo, Pavle! Velika učenost pomutila ti je razum!“ 25 Ali Pavle je rekao: „Nisam poludeo, uzvišeni Feste. Ono što govorim je istina i zdravog sam razuma. 26 Za sve ovo zna kralj, kome se slobodno obraćam, i uveren sam da mu ništa od toga nije promaklo, jer se to nije događalo u tajnosti.+ 27 Veruješ li, kralju Agripa, u ono što je zapisano u Prorocima? Znam da veruješ.“ 28 Tada je Agripa rekao Pavlu: „Još malo pa ćeš me ubediti da postanem hrišćanin.“ 29 Na to je Pavle rekao: „Ja se molim Bogu da pre ili kasnije ne samo ti nego i svi koji me danas slušaju postanu kao i ja – izuzev ovih okova.“
30 Tada je kralj ustao, a i namesnik i Vernika i oni koji su sedeli s njima. 31 Dok su odlazili, govorili su jedni drugima: „Ovaj čovek nije učinio ništa zbog čega bi zaslužio smrt ili okove.“+ 32 Zatim je Agripa rekao Festu: „Mogao bi da bude pušten da se nije prizvao na cara.“+