19 Tada je Jov rekao:
2 „Dokle ćete me mučiti+
i satirati me rečima?+
3 Već ste me deset puta ukorili
i nije vas sramota što ste tako okrutni prema meni.+
4 Ako i jesam pogrešio,
to je moja briga.
5 Ali ako se vi uporno uzdižete iznad mene
i govorite da zaslužujem ovu sramotu,
6 onda znajte da me je Bog zaveo
i uhvatio me u svoju lovačku mrežu.
7 Vičem: ’Nepravda!‘, ali nema odgovora.+
Zovem u pomoć, ali nema pravde.+
8 Zagradio mi je put kamenim zidom, pa ne mogu proći.
Staze mi je obavio tamom.+
9 Oduzeo mi je čast,
skinuo mi je krunu s glave.
10 Lomi me sa svih strana, i ja nestajem.
Čupa moju nadu kao drvo.
11 Žestoko se gnevi na mene
i smatra me svojim protivnikom.+
12 Njegova vojska dolazi i opkoljava me,
podiže logor oko mog šatora.
13 Moju braću je oterao od mene,
oni koji me poznaju okrenuli su mi leđa.+
14 Nestali su moji prijatelji,
zaboravili su me oni koje sam dobro poznavao.+
15 Gosti u mojoj kući+ i moje robinje gledaju me kao stranca.
Tuđinac sam u njihovim očima.
16 Zovem svog slugu, ali on se ne odaziva.
Svojim ustima ga preklinjem da mi se smiluje.
17 Moj dah je odvratan mojoj ženi,+
rođena braća gade se na mene.
18 Čak me i deca preziru.
Kad god me vide, rugaju mi se.
19 Odvratan sam svim svojim bliskim prijateljima,+
svi koje sam voleo okrenuli su se protiv mene.+
20 Postao sam kost i koža,+
jedva sam smrti umakao.
21 Smilujte mi se, prijatelji moji, smilujte mi se,
jer me je Božja ruka udarila.+
22 Zašto me progonite kao što me Bog progoni+
i napadate me bez prestanka?+
23 Kad bi se barem moje reči zapisale,
kad bi se barem upisale u knjigu!
24 Kad bi se barem gvozdenom pisaljkom i olovom
zauvek urezale u stenu!
25 Ali dobro znam da je moj otkupitelj+ živ.
On će kasnije doći i stati nad zemljom.
26 I kad mi se koža raspadne,
dok sam još živ, videću Boga.
27 Njega ću ja sam videti,
njega će videti moje oči, a ne nečije tuđe.+
Ali sada sam slomljen.
28 Vi govorite: ’Kako ga to progonimo?‘,+
kao da sam ja kriv za sve.
29 Bojte se mača,+
jer se gresi kažnjavaju mačem.
Znajte da postoji sudija.“+