Sudije
11 Jeftaj+ iz Galada bio je snažan ratnik. Bio je sin jedne bludnice*, a otac mu je bio Galad. 2 Ali Galadu je i njegova žena rodila sinove. Kada su sinovi te žene odrasli, oterali su Jeftaja i rekli mu: „Nećeš naslediti ništa od imovine našeg oca, jer si sin druge žene.“ 3 Zato je Jeftaj pobegao od svoje braće i nastanio se u zemlji Tov. Jeftaju su se pridružili ljudi koji su bili bez posla i s njim su odlazili u pljačku.
4 Posle nekog vremena, Amonci su napali Izrael.+ 5 Kada su Amonci napali Izrael, galadske starešine su otišle da dovedu Jeftaja iz zemlje Tov. 6 Rekle su mu: „Dođi da nam budeš zapovednik, da se borimo protiv Amonaca.“ 7 A Jeftaj je rekao galadskim starešinama: „Zar me vi niste toliko mrzeli da ste me oterali iz doma mog oca?+ Zašto sada kad ste u nevolji dolazite kod mene?“ 8 Tada su galadske starešine odgovorile Jeftaju: „Baš zato smo sada došli kod tebe. Ako pođeš s nama i boriš se protiv Amonaca, bićeš poglavar nad nama i nad svim stanovnicima Galada.“+ 9 Jeftaj je rekao galadskim starešinama: „Ako me povedete nazad da se borim protiv Amonaca pa mi ih Jehova preda, biću vam poglavar!“ 10 Galadske starešine su rekle Jeftaju: „Neka Jehova bude svedok* i neka sudi između nas ako ne učinimo kako si rekao.“ 11 Tako je Jeftaj otišao s galadskim starešinama i narod ga je postavio za svog poglavara i zapovednika. Sve što je rekao Jeftaj je ponovio pred Jehovom u Mispi.+
12 Zatim je Jeftaj poslao glasnike amonskom kralju+ i poručio mu: „Šta imaš protiv mene pa si došao da napadneš moju zemlju?“ 13 A amonski kralj je rekao Jeftajevim glasnicima: „Izrael je po izlasku iz Egipta+ uzeo moju zemlju od Arnona+ do Javoka i do Jordana.+ Zato je sada mirno vrati.“ 14 Ali Jeftaj je opet poslao glasnike amonskom kralju 15 i poručio mu:
„Ovako kaže Jeftaj: ’Izrael nije uzeo ni zemlju Moavaca+ ni zemlju Amonaca,+ 16 jer kad su izašli iz Egipta, išli su pustinjom do Crvenog mora+ i došli u Kadis.+ 17 Tada je Izrael poslao glasnike edomskom kralju+ i poručio mu: „Molim te, pusti nas da prođemo kroz tvoju zemlju“, ali edomski kralj nije poslušao. Poslao je glasnike i moavskom kralju,+ ali je i on odbio. Tako je Izrael ostao u Kadisu.+ 18 Dok su išli pustinjom, zaobišli su edomsku+ i moavsku zemlju. Išli su istočno od moavske zemlje+ i ulogorili se na području Arnona. Nisu prelazili moavsku granicu,+ jer je Arnon bio moavska granica.
19 „’Zatim je Izrael poslao glasnike amorejskom kralju Sionu, koji je vladao u Esevonu. Izrael mu je poručio: „Molim te, pusti nas da prođemo kroz tvoju zemlju do mesta u koje idemo.“+ 20 Ali Sion nije verovao Izraelcima da će samo proći kroz njegovo područje i zato je okupio ceo svoj narod, ulogorio se u Jasi i napao Izrael.+ 21 Tada je Jehova, Izraelov Bog, predao Siona i ceo njegov narod u ruke Izraelu, koji ih je porazio. Izrael je zauzeo svu zemlju Amoreja koji su živeli u toj zemlji.+ 22 Tako je osvojio svu amorejsku zemlju od Arnona do Javoka i od pustinje do Jordana.+
23 „’Jehova, Izraelov Bog, oterao je Amoreje pred svojim narodom Izraelom,+ a ti sada želiš njih da oteraš. 24 Zar ne poseduješ sve ono što ti Hemos,+ tvoj bog, dâ da poseduješ? Tako ćemo i mi oterati sve koje Jehova, naš Bog, otera pred nama.+ 25 Po čemu si ti bolji od moavskog kralja Valaka,+ Seforovog sina? Da li se on nekada prepirao sa Izraelom? Da li se borio protiv njega? 26 Izrael već 300 godina živi u Esevonu i njegovim okolnim gradovima,+ Aroiru i njegovim okolnim gradovima, a i u svim gradovima uz Arnon. Zašto im za to vreme niste sve to oteli?+ 27 Ja tebi nisam zgrešio, a ti si nepravedan prema meni jer se boriš protiv mene. Neka Jehova, Sudija,+ danas sudi između Izraelaca i Amonaca.‘ “
28 Ali amonski kralj nije poslušao ono što mu je Jeftaj poručio.
29 Jehovin duh je došao na Jeftaja+ i on je prošao kroz Galad i Manasijino područje i došao do Mispe u Galadu,+ a od Mispe u Galadu krenuo je na Amonce.
30 Jeftaj se zavetovao+ Jehovi rečima: „Ako mi predaš u ruke Amonce, 31 neka Jehovi pripadne ko god izađe na vrata mog doma, ko pođe meni u susret kad se vratim kao pobednik nad Amoncima.+ Njega ću dati kao žrtvu paljenicu.“+
32 Tako je Jeftaj krenuo na Amonce da se bori protiv njih i Jehova ih je predao njemu u ruke. 33 Napadao ih je i pobio mnogo njih od Aroira do Minita pa sve do Avel-Keramima, osvojivši 20 gradova. Tako su Izraelci pokorili Amonce.
34 Zatim se Jeftaj vratio svojoj kući u Mispu,+ a u susret mu je izašla baš njegova ćerka udarajući u daire i igrajući! Ona mu je bila jedinica. Osim nje nije imao ni sinova ni ćerki. 35 Kada ju je ugledao, razderao je svoju odeću i rekao: „O ne, kćeri moja! Srce mi se cepa zbog tebe, jer baš tebe moram da pošaljem od kuće! Ja sam se zavetovao Jehovi i ne mogu to poreći.“+
36 Ona mu je odgovorila: „Oče moj, ako si se zavetovao Jehovi, učini sa mnom onako kako si obećao,+ jer se Jehova osvetio tvojim neprijateljima, Amoncima.“ 37 Zatim je rekla svom ocu: „Ispuni mi još ovu molbu: daj mi dva meseca i pusti me da odem u gore da sa svojim drugaricama tugujem jer se nikada neću udati*.“
38 On joj je rekao: „Idi!“ Tako ju je pustio na dva meseca. Ona je otišla u gore sa svojim drugaricama da tuguje zato što se nikada neće udati. 39 Kada su prošla dva meseca, vratila se svom ocu i on je postupio s njom prema svom zavetu.+ Ona nikada nije imala odnose s muškarcem. Tako je u Izraelu nastao običaj 40 da mlade Izraelke svake godine, četiri dana u godini, idu da pohvale ćerku Jeftaja iz Galada.