Otkrivenje

16 I čuo sam jak glas iz svetilišta+ kako govori sedmorici anđela: „Idite i izlijte na zemlju sedam posuda Božjeg gneva!“+

2 Prvi anđeo je otišao i izlio svoju posudu na zemlju.+ I pojavili su se bolni i užasni čirevi+ na ljudima koji su imali žig zveri+ i koji su se klanjali njenom kipu.+

3 Drugi anđeo je izlio svoju posudu na more.+ I ono se pretvorilo u krv,+ kao što je krv mrtvog čoveka, pa su uginula sva živa bića*, sve što je bilo u moru.+

4 Treći anđeo je izlio svoju posudu na reke i izvore voda.+ I oni su se pretvorili u krv.+ 5 I čuo sam anđela koji ima vlast nad vodama kako govori: „Verni+ Bože, ti koji jesi i koji si bio,+ ti si pravedan jer si doneo te presude.+ 6 Oni su prolivali krv tvojih svetih slugu i proroka,+ pa si im dao da piju krv.+ To su i zaslužili.“+ 7 I čuo sam kako oltar govori: „Da, Jehova* Bože, Svemoćni,+ tvoje presude su istinite i pravedne.“+

8 Četvrti anđeo je izlio svoju posudu na sunce.+ I suncu je bilo dopušteno da prži ljude vatrom. 9 Velika vrućina je pržila ljude, ali oni su hulili na ime Boga, koji ima vlast nad tim nevoljama, i nisu se pokajali niti su mu iskazali čast.

10 Peti anđeo je izlio svoju posudu na presto zveri. Tada je u njenom kraljevstvu zavladala tama.+ I ljudi su grizli svoj jezik od bola, 11 ali su hulili na Boga nebeskog zbog svojih bolova i čireva i nisu se pokajali za svoja dela.

12 Šesti anđeo je izlio svoju posudu na veliku reku Eufrat.+ I voda joj je presahnula+ kako bi se pripremio put za kraljeve+ sa istoka*.

13 I video sam kako tri nečiste nadahnute objave* koje su izgledale kao žabe izlaze iz usta zmaja,+ iz usta zveri i iz usta lažnog proroka. 14 To su objave koje su nadahnuli demoni. One čine čuda+ i odlaze kod kraljeva iz celog sveta, da ih sakupe za rat+ koji će se dogoditi na veliki dan Svemoćnog Boga.+

15 „Evo, dolazim kao lopov!+ Srećan je onaj ko bdi+ i čuva svoju odeću, da ne ide go i da se ne vidi njegova sramota.“+

16 I te nadahnute objave su ih sakupile na mesto koje se na hebrejskom zove Armagedon*.+

17 Sedmi anđeo je izlio svoju posudu na vazduh. Tada se iz svetilišta,+ od prestola, začuo snažan glas koji je rekao: „Završeno je!“ 18 I sevale su munje, razlegali su se glasovi, udarali su gromovi i nastao je strahovit zemljotres kakvog nije bilo otkako je ljudi na zemlji+ – tako je silan i strahovit bio taj zemljotres. 19 Veliki grad+ se raspao na tri dela i gradovi svih naroda su se srušili. Bog se setio Vavilona Velikog,+ da ga napoji čašom vina svog žestokog gneva.+ 20 Sva ostrva su nestala i gore su iščezle.+ 21 Tada se s neba na ljude sručio veliki grȁd,+ težine oko jedan talant*. I ljudi su hulili na Boga zbog zla koje je naneo taj grȁd,+ jer je ono bilo veoma veliko.