Jov
23 Tada je Jov rekao:
3 Kad bih samo znao gde da nađem Boga!+
Otišao bih pravo do mesta gde prebiva.+
4 Pred njega bih izneo svoj slučaj,
branio bih se mnogim rečima.
5 Saznao bih njegov odgovor,
obratio bih pažnju na ono što bi mi rekao.
6 Da li bi se on u svojoj velikoj moći prepirao sa mnom?
Ne, nego bi me saslušao.+
7 Tamo bi čestit čovek rešio stvari s njim
i moj Sudija bi me zauvek oslobodio optužbi.
8 Ali ako pođem na istok, njega nema.
Ako pođem na zapad, ne nalazim ga.
9 Kad nešto čini na severu, ne mogu ga videti.
Zatim se on okrene prema jugu, a ja ga i dalje ne vidim.
10 Ali on zna put kojim idem.+
Kad me iskuša, izaći ću kao čisto zlato.+
12 Ne odstupam od zapovesti njegovih usana.
Čuvam njegove reči u srcu+ i više nego što se od mene očekuje*.
13 Kad on nešto odluči, ko mu se može suprotstaviti?+
Kad on nešto poželi da uradi, to i uradi.+
15 Zato zbog njega osećam nemir.
Kad razmišljam o njemu, sve više ga se bojim.
16 Bog me je učinio plašljivim,
Svemoćni me je ispunio strahom.
17 Ali još me nije ućutkala tama,
niti mrak koji mi je prekrio lice.