Izlazak
13 Jehova je još rekao Mojsiju: 2 „Posveti* mi svakog prvenca među Izraelcima. Svako prvorođeno muško, i od ljudi i od životinja, pripada meni.“+
3 Tada je Mojsije rekao narodu: „Sećajte se ovog dana u koji ste izašli iz Egipta,+ iz zemlje u kojoj ste bili robovi*, jer vas je Jehova svojom moćnom rukom izveo odande.+ Zato nemojte jesti ništa s kvascem. 4 Vi izlazite danas, u mesecu avivu*.+ 5 Kad te Jehova dovede u zemlju Hananaca, Heteja, Amoreja, Jeveja i Jevuseja,+ za koju se zakleo tvojim precima da će ti je dati,+ u zemlju u kojoj teče med i mleko,+ slavi ovaj praznik ovog meseca. 6 Sedam dana jedi beskvasni hleb,+ a sedmog dana slavi praznik u čast Jehovi. 7 Sedam dana neka se jede beskvasni hleb.+ Neka kod tebe ne bude ništa s kvascem+ i neka u celoj tvojoj zemlji ne bude uskislog testa. 8 Tog dana kaži svojoj deci: ’To radim u znak sećanja na ono što je Jehova učinio za mene kad me je izveo iz Egipta.‘+ 9 Neka ti to služi kao znak na ruci i kao spomen* na čelu*,+ da bi Jehovin zakon bio na tvojim usnama*, jer te je Jehova izveo iz Egipta svojom moćnom rukom. 10 Izvršavaj ovu odredbu svake godine u propisano vreme.+
11 „Kad te Jehova dovede u zemlju Hananaca, za koju se zakleo tebi i tvojim precima da će ti je dati,+ 12 posveti Jehovi svakog prvenca, a i svako prvorođeno muško od svoje stoke. Sve što je muško pripada Jehovi.+ 13 Svako prvorođeno magare otkupi jagnjetom ili jaretom, a ako ga ne otkupiš, slomi mu vrat. Otkupi i svakog prvenca među svojim sinovima.+
14 „Ako te tvoja deca kasnije upitaju: ’Šta to znači?‘, odgovori im: ’Jehova nas je svojom moćnom rukom izveo iz Egipta, iz zemlje u kojoj smo bili robovi.+ 15 Pošto je faraon bio tvrdoglav i odbio je da nas pusti,+ Jehova je pobio sve prvence u Egiptu, od prvenca čoveka do prvenca životinje.+ Zato Jehovi žrtvujem svako prvorođeno muško od stoke, a svakog prvenca od svojih sinova otkupljujem.‘ 16 Neka ti to služi kao znak na ruci i kao povez preko čela,+ jer nas je Jehova izveo iz Egipta svojom moćnom rukom.“
17 Kad je faraon pustio narod, Bog ih nije vodio kroz filistejsku zemlju, iako je to bio kraći put. Bog je rekao: „Kad vidi da mora da ratuje, narod bi mogao da se predomisli i da se vrati u Egipat.“ 18 Zato je Bog poveo narod zaobilaznim putem, kroz pustinju pored Crvenog mora.+ Izraelci su izašli iz Egipta u bojnim redovima. 19 Mojsije je poneo sa sobom Josifove kosti, jer je Josif zatražio od Izraelovih sinova da mu se zakunu, rekavši: „Bog će vam sigurno pomoći. Zakunite mi se da ćete tada odneti moje kosti odavde.“+ 20 Oni su otišli iz Sokota i ulogorili se u Etamu, na kraju pustinje.
21 Jehova je išao pred njima danju u stubu od oblaka pokazujući im put,+ a noću u stubu od vatre dajući im svetlost. Tako su mogli da putuju i danju i noću.+ 22 Stub od oblaka nije se udaljavao od naroda danju, ni stub od vatre noću.+