Luka
6 Jednog sabata je prolazio kroz žitna polja, a njegovi učenici su kidali klasje,+ trljali ga rukama i jeli.+ 2 Na to su neki od fariseja rekli: „Zašto radite ono što se ne sme raditi na sabat?“+ 3 Isus im je odgovorio: „Zar nikad niste čitali šta je David učinio kad su on i njegovi ljudi ogladneli?+ 4 Ušao je u Božji dom i dobio hlebove koji su bili stavljeni pred Boga, pa su ih on i njegovi ljudi jeli iako te hlebove nije smeo da jede niko osim sveštenika.“+ 5 Potom im je rekao: „Sin čovečji je Gospodar sabata.“+
6 Jednog drugog sabata+ ušao je u sinagogu i počeo da poučava. Tamo je bio neki čovek kome je desna ruka bila oduzeta*.+ 7 Poznavaoci Zakona i fariseji su posmatrali Isusa da vide hoće li izlečiti tog čoveka na sabat, da bi našli nešto za šta bi ga optužili. 8 On je znao o čemu razmišljaju,+ pa je rekao čoveku sa oduzetom rukom: „Ustani i stani na sredinu.“ I on je ustao i stao tamo. 9 Tada im je Isus rekao: „Pitam vas: Šta se na sabat sme činiti? Dobro ili zlo? Spasti ili oduzeti život*?“+ 10 Pogledao ih je sve unaokolo i rekao čoveku: „Ispruži ruku.“ Čovek je to učinio i ruka mu je postala zdrava. 11 A oni su se razbesneli i počeli da se dogovaraju šta da urade Isusu.
12 Tih dana otišao je na goru da se moli+ i celu noć je proveo u molitvi Bogu.+ 13 Kad je svanulo, pozvao je svoje učenike i između njih izabrao dvanaestoricu, koje je nazvao apostolima:+ 14 Simona kome je dao ime Petar, njegovog brata Andriju, zatim Jakova, Jovana, Filipa,+ Vartolomeja, 15 Mateja, Tomu,+ Alfejevog sina Jakova, Simona zvanog Revni, 16 Jakovljevog sina Judu i Judu Iskariotskog, koji ga je posle izdao.
17 On je s njima sišao s gore i stao je na jednoj zaravni. Tamo je bilo veliko mnoštvo njegovih učenika, kao i mnoštvo ljudi iz cele Judeje i Jerusalima i iz tirskog i sidonskog primorja, koji su došli da ga čuju i da budu izlečeni od svojih bolesti. 18 Bili su izlečeni čak i oni koje su mučili nečisti duhovi. 19 Svi su želeli da ga dotaknu, jer je iz njega izlazila sila+ i sve ih lečila.
20 On je pogledao svoje učenike i rekao:
„Srećni ste vi siromašni, jer vama pripada Božje Kraljevstvo.+
21 „Srećni ste vi koji sada gladujete, jer ćete se nasititi.+
„Srećni ste vi koji sada plačete, jer ćete se smejati.+
22 „Srećni ste kad vas ljudi mrze+ i kad vas odbacuju+ i vređaju i kad vas* proglase zlima zbog Sina čovečjeg. 23 Radujte se u taj dan i kličite, jer je vaša nagrada na nebu velika. To isto su i njihovi preci činili prorocima.+
24 „Ali teško vama koji ste bogati,+ jer je to sva uteha koju ćete dobiti.+
25 „Teško vama koji ste sada siti, jer ćete gladovati.
„Teško vama koji se sada smejete, jer ćete tugovati i plakati.+
26 „Teško vama kad vas svi ljudi hvale,+ jer su to isto njihovi preci činili lažnim prorocima.
27 „Ali vama koji me slušate kažem: Volite svoje neprijatelje, činite dobro onima koji vas mrze,+ 28 blagosiljajte one koji vas proklinju, molite se za one koji vas vređaju.+ 29 Onome ko te udari po jednom obrazu, okreni i drugi, i onome ko hoće da ti uzme ogrtač daj i haljinu.+ 30 Daj svakome ono što traži od tebe,+ i od onoga ko ti je nešto uzeo nemoj tražiti da ti to vrati.
31 „Kako želite da ljudi čine vama, tako činite i vi njima.+
32 „Ako volite samo one koji vas vole, kakvu zaslugu imate za to? Jer i grešnici vole one koji njih vole.+ 33 I ako činite dobro samo onima koji vama čine dobro, kakvu zaslugu imate za to? To isto čine i grešnici. 34 Ako pozajmljujete* samo onima od kojih očekujete da će vam vratiti, kakvu zaslugu imate za to?+ I grešnici pozajmljuju grešnicima da bi im se isto toliko vratilo. 35 Nego volite svoje neprijatelje, činite dobro i pozajmljujte ne nadajući se ničemu,+ pa će vaša nagrada biti velika i bićete sinovi Svevišnjeg, jer je on dobar i prema nezahvalnima i zlima.+ 36 Budite milosrdni, kao što je vaš Otac milosrdan.+
37 „Nemojte suditi* pa vam se neće suditi.+ Nemojte osuđivati pa nećete biti osuđeni. Opraštajte i biće vam oprošteno.+ 38 Dajte i daće vam se.+ Sipaće vam u krilo dobru meru, nabijenu, stresenu i prepunu. Jer kakvom merom merite, takvom će vam se meriti.“
39 Tada im je ispričao neka poređenja: „Može li slep voditi slepog? Zar neće obojica upasti u jamu?+ 40 Učenik nije iznad svog učitelja, nego će svako ko je temeljno poučen biti poput svog učitelja. 41 Zašto gledaš trun u oku svog brata, a ne primećuješ gredu u svom oku?+ 42 Kako možeš reći svom bratu: ’Brate, daj da ti izvadim trun iz oka‘, a ne vidiš gredu u svom oku? Licemeru! Izvadi prvo gredu iz svog oka, pa ćeš onda jasno videti kako da izvadiš trun iz oka svog brata.
43 „Nema dobrog drveta koje donosi loš plod, a nema ni lošeg drveta koje donosi dobar plod.+ 44 Jer svako drvo se poznaje po svom plodu.+ Ne beru se smokve s trnja, niti se grožđe bere s trnovitog grma. 45 Dobar čovek iz riznice svog srca iznosi ono što je dobro, a zao čovek iz riznice svog srca iznosi ono što je zlo, jer njegova usta govore ono čega mu je srce puno.+
46 „Zašto me zovete: ’Gospode, Gospode‘, a ne radite ono što govorim?+ 47 Reći ću vam s kim se može uporediti svako ko dolazi k meni i sluša moje reči i izvršava ih:+ 48 On je kao čovek koji je gradio kuću i kopao duboko da bi postavio temelj na steni. Kad je naišla poplava, vode su udarile na tu kuću, ali nisu mogle da je uzdrmaju, jer je bila dobro sagrađena.+ 49 A onaj ko sluša moje reči, ali ih ne izvršava,+ sličan je čoveku koji je sagradio kuću na zemlji, bez temelja. Kad su vode udarile na tu kuću, ona se odmah srušila i sasvim se raspala.“