Prva Solunjanima

3 Pošto više nismo mogli da izdržimo to što nema vesti o vama, složili smo se da bi bilo najbolje da mi ostanemo u Atini,+ 2 a da vama pošaljemo našeg brata Timoteja,+ Božjeg slugu* i propovednika dobre vesti o Hristu, da vas ojača i uteši kako biste se učvrstili u veri, 3 da se niko ne pokoleba zbog tih nevolja. Jer i sami znate da su one neizbežne*.+ 4 Kad smo bili kod vas, unapred smo vam govorili da će nas zadesiti nevolje i, kao što znate, tako je i bilo.+ 5 Zato, kad više nisam mogao da čekam vesti o vama, poslao sam Timoteja da saznam koliko je vaša vera jaka,+ jer sam se bojao da vas Kušač+ nije na neki način naveo na greh i da naš trud nije bio uzaludan.

6 Ali Timotej se upravo vratio od vas+ i doneo nam dobre vesti o vašoj vernosti i ljubavi. Rekao je da nas se i dalje rado sećate i da jedva čekate da nas vidite, kao i mi vas. 7 Zato smo se, braćo, uprkos svim svojim patnjama* i nevoljama, utešili kad smo čuli vesti o vama i vašoj vernosti.+ 8 To što smo čuli da se nepokolebljivo držite Gospoda vratilo nas je u život. 9 Jer kako da zahvalimo Bogu za vas, za svu radost koju zbog vas osećamo pred svojim Bogom? 10 I danju i noću se najusrdnije molimo da vas vidimo* i da vam damo ono što je potrebno da bi vaša vera bila jača.+

11 Molimo se i da nam Bog, naš Otac, i naš Gospod Isus otvore put da bismo došli kod vas. 12 I neka vam Gospod omogući da ljubav koju osećate jedni prema drugima+ i prema svim ljudima raste i ispuni vaše srce, kao što je i naše srce puno ljubavi prema vama. 13 Tako će vaše srce biti postojano, besprekorno u svetosti pred našim Bogom+ i Ocem tokom prisutnosti našeg Gospoda Isusa+ sa svim njegovim svetima.