Prva Samuilova
28 U to vreme Filisteji su sakupili svoju vojsku za rat protiv Izraela.+ Ahis je rekao Davidu: „Ti i tvoji ljudi ići ćete sa mnom u rat.“+ 2 A David je rekao Ahisu: „Dobro znaš šta će učiniti tvoj sluga.“ Tada je Ahis odgovorio Davidu: „Zato ću te postaviti da mi doživotno budeš čuvar*.“+
3 U to vreme Samuilo je već bio umro i ceo Izrael ga je oplakao i sahranio u njegovom gradu Rami.+ Saul je istrebio iz zemlje one koji su prizivali duhove i proricali budućnost.+
4 Filisteji su se sakupili pa su otišli u Sunam+ i ulogorili se tamo. Saul je sakupio svu izraelsku vojsku i ulogorio se na Gelvuji.+ 5 Kada je Saul video filistejski logor, uplašio se i srce mu je jako zadrhtalo.+ 6 Iako je Saul pitao Jehovu za savet,+ Jehova mu nije odgovarao – ni u snovima, ni preko Urima,+ ni preko prorokâ. 7 Na kraju je Saul rekao svojim slugama: „Potražite mi ženu koja priziva duhove,+ da odem kod nje i da je pitam za savet.“ A sluge su mu rekle: „U En-Doru ima jedna žena koja priziva duhove.“+
8 Tada se Saul prerušio, obukao drugu odeću i s dvojicom svojih ljudi noću otišao kod te žene. Rekao joj je: „Molim te, otkrij mi budućnost prizivajući duhove,+ a ja ću ti reći koga da mi dozoveš.“ 9 Ali žena mu je rekla: „Ti sigurno znaš šta je učinio Saul i kako je istrebio iz zemlje one koji prizivaju duhove i proriču budućnost.+ Zašto onda pokušavaš da me uhvatiš u zamku da me pogube?“+ 10 Tada joj se Saul zakleo Jehovom: „Zaklinjem se Jehovom, živim Bogom, neće ti se ništa desiti zbog ovoga!“ 11 Zatim je žena upitala: „Koga da ti dozovem?“ A on je odgovorio: „Dozovi mi Samuila.“ 12 Kada je žena ugledala „Samuila“*,+ povikala je na sav glas i rekla Saulu: „Zašto si me prevario? Pa ti si Saul!“ 13 Kralj joj je odgovorio: „Ne boj se, već reci šta vidiš.“ A žena je odgovorila Saulu: „Vidim jednog duha* kako izlazi iz zemlje.“ 14 Saul ju je upitao: „Kako izgleda?“ A ona je odgovorila: „To je starac koji na sebi ima ogrtač.“+ Tada je Saul zaključio da je to Samuilo, pa se poklonio licem do zemlje.
15 Onda je „Samuilo“ upitao Saula: „Zašto si me uznemirio dozivajući me?“ Saul je odgovorio: „U velikoj sam nevolji jer su Filisteji zaratili sa mnom, a Bog me je napustio i više mi ne odgovara ni preko prorokâ ni u snovima.+ Zato sam dozvao tebe da mi kažeš šta da radim.“+
16 „Samuilo“ mu je rekao: „Zašto mene pitaš za savet kada te je Jehova napustio+ i postao ti protivnik? 17 Jehova će učiniti onako kako je prorekao preko mene: Jehova će istrgnuti kraljevstvo iz tvoje ruke i daće ga jednom od tvojih bližnjih, Davidu.+ 18 Zato što nisi poslušao Jehovu i nisi istrebio Amaličane+ koji su izazvali njegov žestoki gnev, Jehova je danas tako postupio prema tebi. 19 Jehova će tebe i Izrael predati u ruke Filistejima,+ pa ćete ti+ i tvoji sinovi+ sutra biti ovde gde sam i ja. Jehova će i izraelsku vojsku predati u ruke Filistejima.“+
20 Tada je Saul pao na zemlju koliko je bio dug, jer se veoma uplašio „Samuilovih“ reči. Ponestalo mu je snage, jer ceo dan i celu noć nije ništa jeo. 21 Kada je žena prišla Saulu, videla je da se veoma potresao pa mu je rekla: „Tvoja sluškinja te je poslušala. Izložila sam svoj život opasnosti*+ i uradila sam sve što si mi rekao. 22 Sada te molim da ti poslušaš svoju sluškinju. Dopusti da pred tebe stavim malo hleba, pa jedi da ti se vrati snaga i da možeš poći svojim putem.“ 23 A on je to odbio, rekavši: „Neću da jedem.“ Ali njegove sluge su ga zajedno sa ženom nagovorale tako da ih je na kraju poslušao, ustao sa zemlje i seo na krevet. 24 Žena je imala ugojeno tele. Brzo ga je zaklala*, pa je uzela brašno, umesila testo i ispekla beskvasni hleb. 25 Sve je to stavila pred Saula i njegove sluge i oni su jeli. Zatim su ustali i još iste noći otišli.+