Prva Samuilova
24 Kada se Saul vratio iz potere za Filistejima, javili su mu: „David se krije u pustinji En-Gad.“+
2 Tada je Saul poveo 3 000 izabranih ljudi iz celog Izraela i pošao u poteru za Davidom i njegovim ljudima po strmim stenama na kojima žive kozorozi. 3 Saul je došao do kamenih torova pored puta. Tu je bila jedna pećina, pa je ušao u nju da obavi nuždu. David i njegovi ljudi krili su se u dnu pećine.+ 4 Davidu su njegovi ljudi rekli: „Ovo je dan kada ti Jehova kaže: ’Predajem ti u ruke tvog neprijatelja.+ Učini s njim šta hoćeš.‘ “ David se prikrao Saulu i neprimetno je odrezao kraj njegovog ogrtača. 5 Ali nakon toga savest je počela da ga peče*+ zato što je odrezao kraj Saulovog ogrtača. 6 Onda je svojim ljudima rekao: „Nezamislivo mi je da dignem ruku na Jehovinog pomazanika, da učinim tako nešto svom gospodaru, jer je on Jehovin pomazanik. U Jehovinim očima to bi bilo zlo.“+ 7 David je tim rečima zaustavio svoje ljude i nije im dopustio da napadnu Saula. A Saul je izašao iz pećine i nastavio svojim putem.
8 David je zatim izašao iz pećine i povikao za Saulom: „Moj gospodaru! Kralju!“+ Tada se Saul osvrnuo, a David je kleknuo i poklonio mu se licem do zemlje. 9 Zatim je rekao Saulu: „Zašto slušaš ljude koji ti govore: ’David želi da ti nanese zlo?‘+ 10 Danas si svojim očima video da te je u pećini Jehova predao u moje ruke. Ali kada su mi rekli da te ubijem,+ ja sam se sažalio na tebe i odgovorio sam: ’Neću podići ruku na svog gospodara, jer je on Jehovin pomazanik.‘+ 11 Evo, oče moj, pogledaj deo svog ogrtača u mojoj ruci. Odsekao sam kraj tvog ogrtača, ali te nisam ubio. Sada možeš da vidiš i da razumeš da ne želim da ti nanesem zlo niti želim da se pobunim protiv tebe.+ Nisam ti učinio nikakav greh, a ti me progoniš i želiš da me ubiješ*.+ 12 Neka Jehova sudi između mene i tebe!+ Neka ti se Jehova osveti za ono što si mi učinio,+ ali moja ruka neće se podići na tebe!+ 13 Kao što kaže stara izreka: ’Od zloga dolazi zlo‘, ali moja ruka neće se podići na tebe. 14 Za kim je izraelski kralj krenuo u poteru? Koga goniš? Ja sam kao mrtav pas, obična buva.+ 15 Neka nam Jehova bude sudija! On će suditi između mene i tebe. On će videti i voditi moju parnicu.+ Sudiće mi i izbaviće me iz tvoje ruke.“
16 Kada je David sve to rekao, Saul je upitao: „Je li to tvoj glas, sine moj Davide?“+ Tada je Saul zaplakao na sav glas. 17 Zatim je rekao Davidu: „Ti si pravedniji od mene, jer si ti meni činio dobro, a ja sam ti uzvratio zlom.+ 18 Evo, sâm si danas rekao da si mi učinio dobro, jer me nisi ubio kada me je Jehova predao tebi u ruke.+ 19 Kada čovek naiđe na svog neprijatelja, hoće li ga pustiti da mirno ode svojim putem? Neka te Jehova nagradi dobrim+ za to kako si danas postupio sa mnom. 20 Sada znam da ćeš sigurno biti kralj+ i da će kraljevska vlast nad Izraelom ostati u tvojim rukama. 21 Zato mi se sada zakuni Jehovom+ da nećeš istrebiti moje potomke i da nećeš izbrisati moje ime iz doma mog oca.“+ 22 I David se zakleo Saulu. Tada je Saul otišao kući,+ a David se sa svojim ljudima vratio u skrovište.+