Dela apostolska

23 Pavle je pogledao u Sinedrion pa je rekao: „Braćo, sve do današnjeg dana ja živim potpuno čiste savesti pred Bogom.“+ 2 Na to je prvosveštenik Ananija naredio onima koji su stajali pored Pavla da ga udare po ustima. 3 Tada mu je Pavle rekao: „Bog će udariti tebe, zide okrečeni! Kako možeš tu da sediš i da mi sudiš po Zakonu, a sam prestupaš Zakon, zapovedajući da me udaraju?“ 4 A oni koji su tamo stajali rekli su: „Zar vređaš Božjeg prvosveštenika?“ 5 Tada je Pavle rekao: „Braćo, nisam znao da je prvosveštenik. Jer pisano je: ’Ne govori loše o poglavaru svog naroda.‘ “+

6 Pošto je Pavle znao da su neki članovi Sinedriona sadukeji, a neki fariseji, povikao je: „Braćo, ja sam farisej+ i moji preci su bili fariseji. Izveden sam pred sud zato što verujem u uskrsenje mrtvih!“ 7 Kad je to rekao, fariseji i sadukeji su počeli da se raspravljaju i među njima je došlo do podele. 8 Jer sadukeji tvrde da nema ni uskrsenja ni anđela ni duhovnih stvorenja, a fariseji veruju u sve to.+ 9 Svi su počeli da viču, a neki poznavaoci Zakona koji su bili fariseji ustali su i puni žestine rekli: „Smatramo da ovaj čovek nije uradio ništa loše. Možda mu je stvarno govorio neki duh ili anđeo.“+ 10 A kad se rasprava zaoštrila, vojni zapovednik se uplašio da će oni ubiti* Pavla, pa je naredio vojnicima da siđu među njih, izvuku Pavla i odvedu ga u kasarnu.

11 Te noći Gospod se pojavio Pavlu i rekao mu: „Budi hrabar!+ Jer kao što si u Jerusalimu temeljno svedočio o meni, tako treba da svedočiš i u Rimu.“+

12 Kad je svanulo, neki Judejci su skovali zaveru i zakleli se da neće ni jesti ni piti dok ne ubiju Pavla. 13 Bilo je više od 40 ljudi koji su se zakleli na to. 14 Oni su otišli kod svešteničkih poglavara i starešina pa su im rekli: „Svi smo se zakleli da nećemo ništa okusiti dok ne ubijemo Pavla. 15 Zato sada vi i Sinedrion zamolite vojnog zapovednika da vam ga dovede. Recite mu da nameravate da detaljnije ispitate njegov slučaj, a mi ćemo biti spremni da ga ubijemo i pre nego što stigne ovde.“

16 Ali sin Pavlove sestre je saznao da oni spremaju zasedu, pa je otišao u kasarnu i javio to Pavlu. 17 Tada je Pavle pozvao jednog stotnika i rekao mu: „Odvedi ovog mladića kod zapovednika, jer ima nešto da mu javi.“ 18 On ga je odveo kod zapovednika i rekao: „Zatvorenik Pavle me je pozvao i zamolio da ti dovedem ovog mladića, jer ima nešto da ti kaže.“ 19 Vojni zapovednik ga je uhvatio za ruku, poveo ga na stranu i upitao: „Šta to imaš da mi javiš?“ 20 On mu je odgovorio: „Judejci su se dogovorili da te zamole da sutra dovedeš Pavla do Sinedriona. Reći će ti da žele da saznaju nešto više o njegovom slučaju.+ 21 Ali nemoj ih poslušati, jer ga u zasedi čeka više od 40 ljudi koji su se zakleli da neće ni jesti ni piti dok ga ne ubiju.+ Već su spremni, samo čekaju tvoj pristanak.“ 22 Tada je vojni zapovednik pustio mladića da ide i naredio mu: „Nikome ne pričaj da si mi ovo javio.“

23 Onda je pozvao dvojicu svojih stotnika i rekao im: „Pripremite 200 vojnika, 70 konjanika i 200 kopljanika da u treći sat noći* krenu pravo u Cezareju. 24 Osim toga, pripremite i konje za Pavla da biste ga bezbedno odveli kod namesnika Feliksa.“ 25 Zapovednik je napisao pismo u kom je stajalo:

26 „Klaudije Lisija pozdravlja uzvišenog namesnika Feliksa! 27 Ovog čoveka su Judejci uhvatili i hteli su da ga ubiju, ali ja sam brzo došao sa svojim vojnicima i izbavio ga,+ jer sam saznao da je rimski građanin.+ 28 Želeo sam da otkrijem za šta ga optužuju, pa sam ga odveo u njihov Sinedrion.+ 29 Utvrdio sam da ga optužuju zbog nekih pitanja iz njihovog Zakona,+ ali da nije skrivio ništa zbog čega bi zaslužio smrt ili okove. 30 A pošto sam saznao da je protiv njega skovana zavera,+ odmah sam ga poslao kod tebe. Onima koji ga optužuju naredio sam da pred tobom kažu šta imaju protiv njega.“

31 Vojnici su postupili po naređenju koje su dobili i te noći su odveli Pavla+ u Antipatridu. 32 Sutradan su konjanici produžili dalje s njim, a ostali vojnici su se vratili u kasarnu. 33 Kad su konjanici ušli u Cezareju, uručili su pismo namesniku i doveli mu Pavla. 34 Nakon što je namesnik pročitao pismo, upitao ga je iz koje je provincije, a on mu je odgovorio da je iz Kilikije.+ 35 Namesnik je tada rekao: „Saslušaću te kad stignu i oni koji te optužuju.“+ I zapovedio je da ga čuvaju u Irodovoj palati.