Postanak

19 Uveče su dva anđela stigla u Sodom, a Lot je sedeo kod gradskih vrata. Kad ih je Lot ugledao, ustao je, pošao im u susret i poklonio se licem do zemlje.+ 2 Onda je rekao: „Molim vas, gospodari moji, svratite u kuću svog sluge da vam se operu noge i da prenoćite. Ujutru možete poraniti i nastaviti svoj put.“ A oni su rekli: „Ne, prenoćićemo na trgu.“ 3 Ali on ih je uporno molio, tako da su otišli s njim u njegovu kuću. Onda im je priredio gozbu i ispekao beskvasne hlebove pa su jeli.

4 Pre nego što su oni otišli na spavanje, mnoštvo ljudi iz Sodoma – ceo narod, od dečaka do starca – opkolilo je kuću. 5 Dozivali su Lota i govorili mu: „Gde su ljudi koji su večeras došli kod tebe? Izvedi ih da imamo odnose s njima.“+

6 Tada je Lot izašao pred njih i zatvorio vrata za sobom. 7 Rekao im je: „Molim vas, braćo moja, ne činite zlo. 8 Molim vas, saslušajte me. Imam dve ćerke, koje još nisu spavale s muškarcem. Evo, njih ću vam izvesti pa činite s njima šta hoćete. Ali nemojte dirati ove ljude, jer su se sklonili pod moj krov*.“+ 9 Oni su na to rekli: „Makni nam se s puta!“ Zatim su rekli: „Ovaj stranac je došao da živi kod nas i još se usuđuje da nam izigrava sudiju! Sada ćemo tebi učiniti gore nego njima.“ Tako su nasrnuli na Lota i počeli da razvaljuju vrata. 10 Tada su ona dva čoveka uvukla Lota u kuću i zatvorila vrata. 11 Potom su oslepili ljude koji su bili pred ulazom u kuću, od najmanjeg do najvećeg, tako da su se uzalud mučili da nađu vrata.

12 Tada su ona dva čoveka rekla Lotu: „Imaš li ovde još nekoga? Izvedi iz ovog mesta svoje zetove, sinove, ćerke i sve svoje koji su u gradu! 13 Uništićemo ovo mesto, jer se protiv ljudi u njemu podigla velika vika pred Jehovom,+ tako da nas je Jehova poslao da uništimo ovaj grad.“ 14 Zato je Lot otišao kod svojih zetova, koji su nameravali da se ožene njegovim ćerkama, i rekao im: „Hajde, idite iz ovog mesta, jer će Jehova uništiti ovaj grad!“ Ali njegovim zetovima je izgledalo kao da se on šali.+

15 Kad je svanula zora, anđeli su počeli da požuruju Lota: „Brzo! Izvedi odavde svoju ženu i svoje dve ćerke, da ne poginete zbog krivice ovog grada!“+ 16 Pošto je on oklevao, ti ljudi su uzeli za ruku njega, njegovu ženu i njegove dve ćerke, jer se Jehova smilovao na njega,+ pa su ih izveli iz grada.+ 17 Čim su ih izveli iz grada, jedan od njih je rekao: „Beži da spaseš svoj život*! Ne osvrći se+ i ne zaustavljaj se nigde u jordanskoj ravnici*!+ Beži u ona brda da ne pogineš!“

18 Tada im je Lot rekao: „Jehova, molim te, ne šalji me tamo! 19 Tvoj sluga je stekao tvoju naklonost i ti pokazuješ veliku milost* time što mi čuvaš život*.+ Ali ja ipak ne mogu da pobegnem u ona brda, jer se plašim da će me stići zlo i da ću poginuti.+ 20 Eno, u blizini je mali grad u koji mogu da pobegnem. Molim te, mogu li tamo da se sklonim? To je baš malo mesto. Tako ću ostati živ.*“ 21 Tada mu je on rekao: „Dobro, uslišiću tvoju molbu+ i neću uništiti grad o kom govoriš.+ 22 Požuri! Beži u taj grad, jer ne mogu ništa da učinim dok ne stigneš tamo!“+ Zato je taj grad nazvan Sigor*.+

23 Sunce je već izašlo kad je Lot stigao u Sigor. 24 Tada je Jehova pustio na Sodom i Gomoru kišu od sumpora i vatre. I s neba je zapljuštala kiša koju je poslao Jehova.+ 25 Tako je uništio te gradove, celu jordansku ravnicu, sve stanovnike tih gradova i sve rastinje na tom području.+ 26 Ali Lotova žena, koja je išla za njim, osvrnula se i postala stub soli.+

27 Avraham je ustao rano ujutru i otišao na mesto gde je stajao pred Jehovom.+ 28 Pogledao je dole prema Sodomu i Gomori i prema jordanskoj ravnici, i video kako se gusti dim diže sa zemlje kao gusti dim iz peći u kojoj se peku cigle.+ 29 Bog je uništio gradove u jordanskoj ravnici, gde je Lot živeo, ali nije zaboravio ono što je rekao Avrahamu – izveo je Lota odatle pre nego što je uništio te gradove.+

30 Kasnije je Lot sa svoje dve ćerke otišao iz Sigora i nastanio se u brdima,+ jer se plašio da ostane u Sigoru.+ Tako su on i njegove dve ćerke živeli u jednoj pećini. 31 Starija je rekla mlađoj: „Naš otac je star, a u ovoj zemlji nema muškarca za kog bismo se udale, kao što je to svuda običaj. 32 Hajde da damo našem ocu da pije vino, pa da spavamo s njim i tako sačuvamo potomstvo svog oca.“

33 Tako su te večeri opile svog oca vinom. Onda je starija spavala sa svojim ocem, a on nije znao ni kad je legla ni kad je ustala. 34 Sutradan je starija rekla mlađoj: „Sinoć sam ja spavala s našim ocem. Hajde da mu i večeras damo da pije vino, pa onda ti spavaj s njim, da sačuvamo potomstvo svog oca.“ 35 Tako su i te večeri opile svog oca vinom. Onda je mlađa spavala s njim, a on nije znao ni kad je legla ni kad je ustala. 36 Tako su obe Lotove ćerke zatrudnele sa svojim ocem. 37 Starija je rodila sina i dala mu ime Moav.+ Od njega potiču Moavci.+ 38 I mlađa je rodila sina i dala mu ime Ven-Amije. Od njega potiču Amonci.+