Dela apostolska
22 „Braćo i očevi, saslušajte šta ću vam sada reći u svoju odbranu.“+ 2 Kad su čuli da im se obraća na hebrejskom jeziku, još više su se utišali, a on je rekao: 3 „Ja sam Judejac,+ rođen u Tarsu u Kilikiji,+ ali školovao sam se u ovom gradu kod Gamalila.+ Bio sam poučen da se strogo držim Zakona naših predaka+ i revno sam služio Bogu kao i svi vi danas.+ 4 Sledbenike ovog Puta* sam progonio i predavao ih da budu ubijeni. Muškarce i žene sam okovane odvodio u zatvor.+ 5 To mogu da potvrde prvosveštenik i celo veće starešina. Od njih sam i dobio pisma za našu judejsku braću u Damasku, pa sam pošao da tamošnje sledbenike Puta okovane dovedem u Jerusalim da budu kažnjeni.
6 „Ali oko podneva, dok sam se približavao Damasku, s neba me je iznenada obasjala jaka svetlost.+ 7 Pao sam na zemlju i začuo glas koji mi je rekao: ’Savle, Savle, zašto me progoniš?‘ 8 A ja sam odgovorio: ’Ko si ti, Gospode?‘ On mi je na to rekao: ’Ja sam Isus Nazarećanin, koga ti progoniš.‘ 9 Ljudi koji su bili sa mnom videli su svetlost, ali nisu razumeli reči onoga koji mi je govorio. 10 Na to sam upitao: ’Šta da učinim, Gospode?‘ Gospod mi je rekao: ’Ustani i idi u Damask. Tamo će ti neko reći šta treba da radiš.‘+ 11 Ali pošto je svetlost bila toliko jaka da sam oslepeo, moji pratioci su me uzeli za ruku i odveli u Damask.
12 „Tamo je bio jedan bogobojazan čovek po imenu Ananija. On se držao Zakona i o njemu su dobro govorili svi Judejci koji su tamo živeli. 13 Ananija je došao kod mene i rekao mi: ’Brate Savle, progledaj!‘ Istog trenutka mi se vratio vid i ugledao sam ga.+ 14 A on mi je rekao: ’Bog naših predaka izabrao te je da saznaš šta je njegova volja, i da vidiš Pravednika+ i čuješ njegov glas, 15 jer ćeš svim ljudima svedočiti o njemu i o onome što si video i čuo.+ 16 A sad nemoj oklevati, već ustani, krsti se i očisti se od svojih greha+ verujući u njegovo ime*.‘+
17 „Kad sam se vratio u Jerusalim+ i molio se u hramu, imao sam viziju 18 u kojoj sam video Gospoda. Rekao mi je: ’Požuri i brzo idi iz Jerusalima, jer ovde neće prihvatiti tvoje svedočanstvo o meni!‘+ 19 A ja sam rekao: ’Gospode, oni dobro znaju da sam one koji veruju u tebe vodio u zatvor i tukao po sinagogama.+ 20 I kad se prolivala krv tvog svedoka Stefana, ja sam bio tamo i to odobravao. Čuvao sam ogrtače onih koji su ga ubili.‘+ 21 Na to mi je on rekao: ’Idi, jer ću te poslati na dalek put, kod drugih naroda.‘ “+
22 Mnoštvo ga je slušalo sve do tog trenutka, ali kad je to rekao, počeli su da viču: „Ubijte ga! Takav čovek ne zaslužuje da živi!“ 23 Dok su vikali, bacali su ogrtače sa sebe i prašinu u vazduh.+ 24 Zato je vojni zapovednik naredio da odvedu Pavla u kasarnu i da ga bičuju kako bi od njega saznali zašto su Judejci vikali da ga treba ubiti. 25 Kad su ga vezali da bi ga bičevali, Pavle je rekao stotniku koji je tamo stajao: „Zar smete da bičujete rimskog građanina, i to bez suđenja?“+ 26 Kad je stotnik to čuo, otišao je kod vojnog zapovednika i rekao mu: „Ovaj čovek je rimski građanin. Šta ćeš sad da radiš?“ 27 Tada je vojni zapovednik prišao Pavlu i pitao ga: „Kaži mi, jesi li ti rimski građanin?“ On mu je odgovorio: „Jesam.“ 28 Vojni zapovednik mu je na to rekao: „Ja sam dao mnogo novca da bih stekao to građanstvo.“ A Pavle je rekao: „Ja ga imam od rođenja.“+
29 Vojnici koji su se spremali da ga bičuju odmah su odstupili od njega. Vojni zapovednik se uplašio kad je shvatio da je Pavle rimski građanin, jer ga je bio okovao lancima.+
30 Pošto je hteo da tačno sazna zašto su Judejci optuživali Pavla, sutradan mu je skinuo okove i zapovedio svešteničkim poglavarima i celom Sinedrionu da se okupe. Tada je doveo Pavla pred njih.+