Jov
6 Tada je Jov rekao:
3 Jer je teža od morskog peska.
Zato su moje reči bile nepromišljene.+
4 Jer su me strele Svemoćnog probole,
njihov otrov prodire u moje telo.+
Bog je poslao strahote na mene.
6 Zar se bljutava hrana jede bez soli?
Ima li ukusa u soku od sleza?
7 Ne želim ni da dotaknem tako nešto,
sve mi je to kao pokvarena hrana.
8 O, kad bi moja molba bila uslišena
i kad bi mi Bog dao ono što želim!
10 Čak bi mi i to donelo utehu,
skočio bih od radosti iako sam u teškim mukama,
jer nisam zanemario reči Svetog Boga.+
11 Da li imam snage da čekam?+
Čemu se mogu nadati da bih imao razloga da živim*?
12 Da li sam čvrst kao stena?
Zar je moje telo od bakra?
13 Mogu li sam sebi nekako da pomognem,
kad je nestalo sve na šta bih se mogao osloniti?
16 Mutni su od leda,
u njima se krije sneg koji se topi.
17 Kad dođe leto, presuše i nestanu,
kad nastane žega, iščeznu.
18 Njihov tok vijuga,
odlaze u pustinju i nestaju.
20 Ali kada dođu do njih, razočaraju se,
ostaju postiđeni što su se uzalud uzdali u njih.
22 Jesam li rekao: ’Dajte mi nešto‘?
Jesam li tražio da mi poklonite nešto od svog bogatstva?
Ali od kakve je koristi vaš prekor?+
28 Zato me sada pogledajte,
jer vas neću lagati u lice.
29 Razmislite još jednom, molim vas – nemojte me pogrešno prosuditi.
Razmislite još jednom, jer sam još uvek pravedan.
30 Ima li nepravde na mom jeziku?
Zar ne mogu shvatiti* da me je snašla nevolja?