Jov

 2 „Zaklinjem se živim Bogom, koji mi je uskratio pravdu,+

zaklinjem se Svemoćnim, koji mi je zagorčao život,+

 3 sve dok ima daha u meni

i Božjeg duha u mojim nozdrvama,+

 4 moje usne neće govoriti nepravdu

i moj jezik neće izricati prevaru!

 6 Držaću se svoje pravednosti i neću je ostaviti.+

Srce me neće osuđivati sve dok sam živ*.

 7 Neka moj neprijatelj prođe kao i zli,

neka oni koji me napadaju prođu kao i nepravedni.

 8 Jer čemu se bezbožnik* može nadati ako ga Bog uništi,+

ako mu oduzme život?

 9 Hoće li Bog čuti njegov vapaj

kad nevolja dođe na njega?+

11 Poučiću vas o Božjoj moći*,

neću vam kriti ništa o Svemoćnom.

12 Ako ste svi vi imali vizije,

zašto su onda vaše reči toliko isprazne?

13 Tako zao čovek prolazi kod Boga,+

takvo nasledstvo nasilnici dobijaju od Svemoćnog.

14 Ako bude imao mnogo sinova, oni će od mača izginuti,+

njegovi potomci neće imati dovoljno hrane.

15 One koji ga nadžive pošast će oterati u grob,

a njihove udovice ih neće oplakivati.

16 Ako nagomila srebra kao prašine,

ako nakupi haljina kao blata,

17 to što sakupi,

obući će pravednik+

i nedužni će podeliti njegovo srebro.

18 Kuća koju gradi krhka je poput čaure moljca,

poput zaklona+ koji je čuvar sebi podigao.

19 Bogat će otići na spavanje, ali žetva će mu propasti.

Kad otvori oči, ničega više neće biti.

20 Strah će ga preplaviti kao bujica.

Oluja će ga zgrabiti kad padne noć.+

21 Istočni vetar će ga odneti i on će nestati,

oduvaće ga s njegovog mesta.+

22 Obrušiće se na njega bez milosti+

dok on očajnički pokušava da pobegne od njegove siline.+

23 Vetar* će mu podrugljivo pljeskati rukama

i zviždaće+ mu sa svog mesta.