Jezdra
9 Kad se sve to završilo, prišli su mi knezovi i rekli: „Izraelski narod, sveštenici i Leviti nisu se odvojili od okolnih naroda – Hananaca, Heteja, Ferezeja, Jevuseja, Amonaca, Moavaca, Egipćana+ i Amoreja+ – i njihovih odvratnih običaja.+ 2 Oni i njihovi sinovi uzimali su njihove ćerke za žene.+ Tako su se oni, sveti narod*,+ pomešali sa okolnim narodima.+ Knezovi i upravitelji prednjačili su u tom grehu.“
3 Kad sam to čuo, razderao sam svoju odeću i počeo da čupam kosu i bradu. Zatim sam seo duboko potresen. 4 Onda su se svi koji su duboko poštovali* reči Izraelovog Boga okupili oko mene jer su bili uznemireni zato što su povratnici iz izgnanstva bili neverni, a ja sam sedeo potresen sve do večernjeg prinosa od žita.+
5 U vreme večernjeg prinosa od žita,+ ustao sam s mesta gde sam tugovao i, razderane odeće, pao na kolena i raširio ruke prema Jehovi, svom Bogu. 6 Tada sam rekao: „Bože moj! Stidim se i sramota me je da podignem lice k tebi, Bože moj! Jer su nam se prestupi namnožili preko glave i naša je krivica doprla do neba.+ 7 Od vremena naših predaka pa do danas snosimo veliku krivicu,+ i zbog svojih prestupa smo mi, naši kraljevi i naši sveštenici bili predati u ruke kraljevima okolnih zemalja da nas ubijaju mačem,+ odvode u zarobljeništvo,+ pljačkaju+ i sramote, kao što je to i danas.+ 8 A sad nam ti, Jehova, Bože naš, na trenutak ukazuješ milost jer si dopustio da se ostatak našeg naroda izbavi i dao si nam da budemo na sigurnom* u tvom svetom mestu.+ Podario si sjaj našim očima, Bože naš, i dao nam malo života u našem ropstvu. 9 Jer iako smo robovi,+ ti nas u našem ropstvu nisi ostavio, Bože naš, nego si nam pokazao vernu ljubav, pa smo stekli naklonost persijskih kraljeva.+ Tako si nam ponovo dao život da bismo tebi, našem Bogu, podigli dom+ i obnovili njegove ruševine, i štitiš nas* u Judi i u Jerusalimu.
10 „Šta sada da kažemo, Bože naš, posle ovoga što se desilo? Jer smo ostavili tvoje zapovesti 11 koje si dao preko svojih slugu proroka, govoreći: ’Zemlja u koju idete da je zauzmete nečista je zemlja, zbog nečistoće naroda koji su u njoj i njihovih odvratnih običaja. Oni su je od jednog do drugog kraja napunili svojom nečistoćom.+ 12 Zato ne dajte svoje ćerke njihovim sinovima, niti njihove ćerke uzimajte za svoje sinove.+ Nemojte nikada doprinositi njihovom miru ni blagostanju,+ da biste postali jaki i jeli što je dobro u toj zemlji i zauvek je ostavili u nasledstvo svojim sinovima.‘ 13 Posle svega što nas je snašlo zbog naših zlih dela i naše velike krivice – jer nas ti, Bože naš, nisi kaznio koliko zaslužujemo zbog svojih prestupa+ i dao si nam da preživimo+ – 14 zar ćemo opet kršiti tvoje zapovesti i sklapati brakove s narodima koji čine takve gadosti?+ Zar se ti ne bi razgnevio na nas toliko da bi nas potpuno uništio, tako da niko od nas ne bi ostao niti preživeo? 15 Jehova, Bože Izraelov, ti si pravedan,+ jer smo preživeli i ostali sve do danas. Evo, mi smo pred tobom sa svojom krivicom, premda se s takvom krivicom ne može stajati pred tobom.“+