Jeremija
4 „Ako se vratiš, Izraele“, kaže Jehova,
„ako mi se vratiš
i ako ukloniš svoje odvratne idole ispred mene,
tada nećeš morati da živiš u tuđoj zemlji.+
2 Ako se zakuneš
u istini, pravdi i pravednosti: ’Zaklinjem se Jehovom, živim Bogom!‘,
onda će preko njega* narodi biti blagoslovljeni
i njime će se hvaliti.“+
3 Jer ovako Jehova kaže Judejcima i Jerusalimu:
„Uzorite sebi plodnu zemlju
i nemojte više sejati među trnje.+
4 Obrežite se da biste ugodili Jehovi,
obrežite svoje srce,+
Judejci i stanovnici Jerusalima,
da zbog vaših zlih dela
moj gnev ne bi planuo kao vatra
i goreo tako da ga niko ne može ugasiti.“+
5 Objavite to u Judi, razglasite u Jerusalimu.
Vičite i trubite u rog po svoj zemlji.+
Vičite iz sveg glasa: „Sakupite se!
Bežimo u utvrđene gradove!+
6 Podignite prema Sionu znak za okupljanje*!
Nađite zaklon i nemojte zastajati!“
Jer ja donosim nevolju sa severa,+ veliku propast.
Pošao je sa svog mesta da tvoju zemlju pretvori u strašan prizor.
Tvoji gradovi će biti razoreni i ostaće bez stanovnika.+
9 „Tog dana“, kaže Jehova, „kralju će klonuti srce*,+
a klonuće srce i knezovima.
Sveštenici će se prestraviti, proroci će se začuditi.“+
10 A ja sam rekao: „Jao, Svevišnji Gospode Jehova! Zaista si prevario ovaj narod+ i Jerusalim, rekavši: ’Imaćete mir‘,+ a mač nam je pod grlom.“
11 U to vreme reći će se ovom narodu i Jerusalimu:
„Vruć vetar sa ogoljenih brda u pustinji
zaduvaće prema kćeri mog naroda*,
ali ne da veje niti da čisti žito.
12 Silni vetar duva odatle po mojoj zapovesti.
Sada ću im izreći presudu.
Njegovi konji su brži od orlova.+
Reći ćete: ’Teško nama, propali smo!‘
14 Očisti svoje srce od zla, Jerusalime, da bi se spasao.+
Dokle ćeš gajiti zle misli?
16 Govorite o tome narodima!
Objavite šta se sprema Jerusalimu!“
„Stražari* dolaze iz daleke zemlje,
i oglasiće bojni poklič protiv Judinih gradova.
17 Kao čuvari na poljima okružuju Jerusalim sa svih strana,+
jer se protiv mene pobunio“,+ kaže Jehova.
18 „Stići će te tvoje ponašanje i tvoja dela.+
Snaći će te teška nevolja,
jer je tvoja buntovnost doprla do tvog srca!“
19 Muko moja, muko moja!
Težak bol razdire moje srce.
Srce mi snažno lupa.
20 Vesti o razaranju stižu jedna za drugom,
jer je cela zemlja opustošena.
Iznenada su moji šatori opustošeni
i u trenu su uništena moja šatorska krila.+
To su nerazumni sinovi, nemaju razboritosti.
Pametni* su samo kad se čini zlo,
ali ne znaju da čine dobro.“
23 Pogledao sam zemlju i video da je prazna i pusta.+
Pogledao sam u nebo, ali njegove svetlosti više nije bilo.+
Jehova je to učinio
jer se silno razgnevio.
Ulaze u šumarke
i penju se na stene.+
Svi gradovi su napušteni,
niko ne živi u njima.“
30 Šta ćeš učiniti sad kad si opustošena*?
Ali uzalud si se ulepšavala,+
odbacili su te oni koji su za tobom žudeli.
Sada žele da ti oduzmu život.+
31 Čujem glas koji je kao glas žene u bolovima,
jauk kao kod žene koja se prvi put porađa,
glas kćeri sionske kojoj ponestaje dah.
Ona širi svoje ruke i govori:+
„Teško meni! Iznemogla sam zbog ubica!“