Druga letopisa

6 Tada je Solomon rekao: „Jehova, ti si rekao da ćeš prebivati u gustoj tami.+ 2 Ja sam ti sagradio veličanstven dom, mesto gde ćeš doveka prebivati.“+

3 Zatim se kralj okrenuo i blagoslovio ceo izraelski narod*, dok je narod stajao.+ 4 Tada je rekao: „Neka je hvaljen Jehova, Izraelov Bog, koji je dao obećanje* mom ocu Davidu i svojom rukom ispunio ono što je rekao: 5 ’Od dana kad sam svoj narod izveo iz Egipta nisam izabrao nijedan grad među svim izraelskim plemenima da se u njemu sagradi dom u kom bi se slavilo* moje ime,+ niti sam izabrao nekoga da bude vođa mom narodu Izraelu. 6 Ali sada sam izabrao Jerusalim+ da se u njemu slavi* moje ime i izabrao sam Davida da vlada nad mojim narodom Izraelom.‘+ 7 Moj otac David je u svom srcu imao želju da sagradi dom koji će nositi ime Jehove, Izraelovog Boga.+ 8 Ali Jehova je mom ocu Davidu rekao: ’Ti si u svom srcu imao želju da sagradiš dom koji će nositi moje ime, i dobro je što si to želeo. 9 Ali nećeš ti graditi taj dom, nego tvoj sin koji će ti se roditi*. On će sagraditi dom koji će nositi moje ime.‘+ 10 Jehova je ispunio obećanje koje je dao i ja sam nasledio svog oca Davida i seo na Izraelov presto,+ kao što je Jehova obećao.+ Sagradio sam i dom koji će nositi ime Jehove, Izraelovog Boga. 11 Tamo sam stavio kovčeg u kome su ploče saveza+ koji je Jehova sklopio sa izraelskim narodom.“

12 Zatim je Solomon stao ispred Jehovinog oltara pred celim izraelskim narodom i raširio ruke.+ 13 (Solomon je napravio jedno postolje od bakra i postavio ga nasred dvorišta.+ Bilo je dugačko 5 lakata*, široko 5 lakata i visoko 3 lakta. Solomon je stajao na njemu.) Zatim je kleknuo pred celim izraelskim narodom, raširio ruke prema nebu+ 14 i rekao: „Jehova, Bože Izraelov, nema Boga kao što si ti, ni na nebu ni na zemlji. Ti se držiš saveza i pokazuješ vernu ljubav prema svojim slugama koje ti služe svim svojim srcem.+ 15 Ispunio si svom slugi Davidu, mom ocu,+ ono što si mu obećao. Što si obećao, to si danas svojom rukom ispunio.+ 16 A sada, Jehova, Bože Izraelov, ispuni svom slugi Davidu, mom ocu, ono što si mu obećao kad si rekao: ’Neće nestati naslednika iz tvoje loze koji će preda mnom sedeti na Izraelovom prestolu, samo ako tvoji sinovi budu pazili na svoje korake i živeli po mom zakonu+ kao što si ti živeo po mojoj volji.‘+ 17 A sada, Jehova, Bože Izraelov, neka se obistini obećanje koje si dao svom slugi Davidu.

18 „Ali da li ćeš ti, Bože, zaista prebivati s ljudima na zemlji?+ Evo, ni nebesa ni nebo nad nebesima ne mogu te obuhvatiti,+ a kamoli ovaj dom koji sam sagradio!+ 19 Jehova, Bože moj, saslušaj molitvu svog sluge i njegovu molbu za milost, i poslušaj vapaj i molitvu koju ti upućuje tvoj sluga. 20 Neka tvoje oči dan i noć budno motre ovaj dom, ovo mesto za koje si rekao da će se u njemu slaviti* tvoje ime.+ Poslušaj molitvu koju ti tvoj sluga upućuje okrenut prema ovom mestu. 21 Poslušaj molbe za pomoć koje ti upućuje tvoj sluga i molbe koje ti tvoj narod Izrael upućuje okrenut prema ovom mestu.+ Čuj s mesta gde prebivaš, s neba,+ čuj i oprosti.+

22 „Ako neko zgreši svom bližnjem, pa mora da se zakune* i da se obaveže zakletvom*, i ako pod zakletvom* dođe pred tvoj oltar u ovom domu,+ 23 tada čuj s neba i budi sudija svojim slugama. Zlog kazni za ono što je učinio*,+ a pravednog proglasi nedužnim* i nagradi ga za njegovu pravednost.+

24 „Ako neprijatelji poraze tvoj narod Izrael zato što ti je grešio,+ pa se on vrati k tebi i počne u ovom domu da slavi tvoje ime,+ da ti se moli+ i da te preklinje za milost,+ 25 tada čuj s neba,+ oprosti greh svom narodu Izraelu i vrati ga u zemlju koju si dao njemu i njegovim precima.+

26 „Ako se nebo zatvori i ne bude kiše+ jer su ti grešili,+ pa se pomole okrenuti prema ovom mestu i počnu da slave tvoje ime i prestanu da greše, jer si ih ponizio*,+ 27 tada čuj s neba i oprosti greh svojim slugama, svom narodu Izraelu – jer ćeš ih učiti pravom putu kojim treba da idu+ – i pusti kišu+ na svoju zemlju koju si svom narodu dao u nasledstvo.

28 „Ako u zemlji zavlada glad+ ili se pojavi pošast,+ suša, buđ,+ ako navale skakavci u roju ili proždrljivi skakavci,+ ili ako neprijatelji opkole tvoj narod u bilo kom gradu u njihovoj zemlji,+ ili ih snađe bilo kakva nevolja ili bolest,+ 29 pa ti molitvu+ ili molbu za milost+ uputi neko iz naroda ili ceo tvoj narod Izrael (jer svako zna svoju nevolju i svoj bol),+ šireći ruke prema ovom domu,+ 30 ti čuj s neba, s mesta gde prebivaš,+ i oprosti+ i daj svakome prema svim njegovim delima, jer ti znaš svačije srce (samo ti dobro poznaješ srce svakog čoveka),+ 31 da bi te se bojali i išli tvojim putevima sve dane dok žive u zemlji koju si dao našim precima.

32 „Isto tako, kad stranac koji ne pripada tvom narodu Izraelu – nego je došao iz daleke zemlje zbog tvog velikog imena*+ i tvoje snažne i moćne ruke – dođe i pomoli se okrenut prema ovom domu,+ 33 tada čuj s neba, s mesta gde prebivaš, i učini sve za šta te moli taj stranac, da bi svi narodi na zemlji znali tvoje ime+ i bojali se tebe, kao i tvoj narod Izrael, i da bi znali da ovaj dom koji sam sagradio nosi tvoje ime.

34 „Ako tvoj narod pođe u rat protiv svojih neprijatelja putem kojim ga ti pošalješ,+ i pomoli se+ tebi okrenut prema ovom gradu koji si izabrao i prema ovom domu koji sam sagradio i koji nosi tvoje ime,+ 35 tada čuj s neba njihovu molitvu i njihovu molbu za milost i daj im pravdu.+

36 „Ako ti zgreše (jer nema čoveka koji ne greši),+ i ti se razgneviš na njih i predaš ih neprijateljima, pa ih njihovi porobljivači odvedu u zarobljeništvo u neku zemlju, daleko ili blizu,+ 37 a oni se urazume u zemlji u koju budu odvedeni u zarobljeništvo, vrate se tebi i počnu da te preklinju za milost u zemlji u kojoj su zarobljeni, govoreći: ’Zgrešili smo, loše smo postupali, zlo smo činili‘,+ 38 i ako se vrate tebi svim svojim srcem+ i svom svojom dušom* u zemlji svojih porobljivača+ koji su ih odveli u zarobljeništvo i pomole ti se okrenuti prema svojoj zemlji koju si dao njihovim precima, prema gradu koji si izabrao+ i prema domu koji sam sagradio i koji nosi tvoje ime, 39 tada s neba, s mesta gde prebivaš, čuj njihovu molitvu i njihovu molbu za milost, daj im pravdu+ i oprosti svom narodu koji ti je zgrešio.

40 „Sada te molim, Bože moj, obrati pažnju* na svaku molitvu upućenu sa ovog mesta* i saslušaj je.+ 41 Jehova Bože, dođi sada na mesto na kom ćeš prebivati,+ ti i kovčeg tvoje sile. Neka se tvoji sveštenici, Jehova Bože, obuku u spasenje i neka se oni koji su ti verni raduju tvojoj dobroti.+ 42 Jehova Bože, nemoj odbaciti* svog pomazanika.+ Seti se verne ljubavi koju si pokazao svom slugi Davidu.“+