30 „Sada mi se smeju+
ljudi koji su mlađi od mene,
čijim očevima ne bih dao
ni da sa psima čuvaju moje stado.
2 Od kakve mi je koristi snaga njihovih ruku?
Nema snage u njima.
3 Oni su iznemogli od oskudice i gladi,
glođu ono što nađu u sasušenoj zemlji,
koja je razorena i opustošena.
4 Beru slano lišće s grmlja,
hrane se korenom žutilovke.
5 Ljudi ih proteruju iz svoje sredine,+
viču za njima kao za lopovima.
6 Žive na liticama u klisurama,
u jamama i među stenama.
7 Viču iz grmova,
šćućurili su se među koprivama.
8 Oni su sinovi bezumnih i bezimenih ljudi,
proterani su iz zemlje.
9 A sada me oni u svojim pesmama ismevaju,+
rugaju mi se.+
10 Odvratan sam im i drže se podalje od mene,+
ne ustežu se da me pljunu u lice.+
11 Bog me je razoružao i ponizio,
pa su se oni neobuzdano okomili na mene.
12 Zdesna nasrću na mene kao rulja,
teraju me u beg,
a onda mi postavljaju pogubne prepreke na putu.
13 Raskopavaju moje staze
i otežavaju mi nevolju,+
a nema nikoga da ih zaustavi.
14 Naviru kao kroz širok procep u zidu,
obrušavaju se na mene u mojoj nevolji.
15 Strah me obuzima,
moje dostojanstvo nestaje kao da ga vetar odnosi,
moja nada u spasenje iščezava poput oblaka.
16 I sada moj život ističe iz mene,+
dani nevolje+ stižu me.
17 Noću bol probada moje kosti,+
ne prestaju bolovi koji me izjedaju.+
18 Od siline moje nevolje izobličila mi se odeća,
guši me poput uskog okovratnika.
19 Bog me je bacio u blato,
postao sam kao prah i pepeo.
20 Vapim tebi za pomoć, ali ti mi ne odgovaraš,+
stojim pred tobom, a ti me samo gledaš.
21 Okrenuo si se protiv mene i postao okrutan prema meni,+
napadaš me svom svojom snagom.
22 Podižeš me i odnosiš s vetrom,
a zatim me kovitlaš u oluji.
23 Znam da ćeš me odvesti u smrt,
u kuću u koju odlaze svi živi.
24 Ali niko ne želi da dokrajči slomljenog čoveka,+
koji vapi za pomoć u vreme svoje nevolje.
25 Zar nisam ja plakao nad onima koje su snašla teška vremena?
Zar nisam sažaljevao siromahe?+
26 Nadao sam se dobru, ali snašlo me je zlo.
Čekao sam svetlost, ali došao je mrak.
27 U meni sve ključa i ne prestaje,
dani nevolje došli su na mene.
28 Hodam smrknut,+ ne vidim svetlost sunca.
Ustajem na skupu i tražim pomoć.
29 Postao sam brat šakalima,
drug nojevima.+
30 Koža mi je pocrnela i otpada s mene,+
kosti mi gore od vrućine.
31 Moja harfa sada svira samo tužne pesme,
moja frula samo plačne zvuke.