Jov
31 „Sklopio sam savez sa svojim očima.+
Kako bih onda mogao požudno gledati neku devicu?+
2 Šta bi mi tada Bog nebeski dao,
kakvo bih nasledstvo dobio od Svemoćnog s visine?
5 Da li sam ikada govorio neistinu*?
Da li sam ikada nekoga prevario?*+
7 Ako su moji koraci skrenuli s pravog puta,+
ako se moje srce povelo za mojim očima+
ili ako su se moje ruke uprljale,
8 neka drugi jede ono što ja posejem+
i neka se iščupa ono što posadim*.
9 Ako je moje srce zavela neka žena+
i ako sam vrebao priliku+ da zgrešim sa ženom svog bližnjeg,
10 neka moja žena drugome melje žito
12 To bi bilo poput vatre koja guta i uništava sve pred sobom*,+
koja bi do korena spalila* sve što sam stekao.
Šta ću mu odgovoriti kad budem morao da mu položim račun?+
15 Zar nije onaj koji je načinio mene u majčinoj utrobi načinio i njih?+
Zar nije isti onaj koji nas je oblikovao pre nego što smo se rodili*?+
16 Ako sam odbio da dam siromašnima ono što su želeli+
ili sam rastužio oči udovice,+
17 ako sam svoj obrok jeo sam
a da ga nisam podelio sa siročetom+
18 (jer od moje mladosti siročići su rasli uz mene kao da sam im otac
i od detinjstva* sam pomagao udovicama),
19 ako sam gledao kako čovek strada jer nema odeće
ili kako siromašan nema čime da se pokrije,+
20 ako mi on nije zahvaljivao*+
što se ugrejao vunom mojih ovaca,
21 ako sam pesnicom pretio siročetu+
kad mu je trebala moja pomoć* na gradskim vratima,+
22 neka mi ruka* ispadne iz ramena,
neka mi se ruka slomi u laktu*.
23 Ali ja sam se plašio da na mene ne dođe propast od Boga,
jer se ne bih mogao održati pred njegovim veličanstvom.
25 ako sam se ponosio svojim velikim bogatstvom,+
jer sam mnogo toga stekao,+
26 ako sam video kako sunce* sija
ili kako divni mesec putuje nebom,+
27 pa je moje srce potajno bilo zavedeno
i rukom sam im slao poljupce odajući im čast kao bogovima,+
28 i to bi bio prestup koji sudije treba da kazne,
jer bih se odrekao pravog Boga, koji je na visini.
31 Zar nisu ljudi iz mog šatora govorili:
’Može li neko pronaći čoveka koji se nije najeo za njegovim stolom*?‘+
34 Jesam li se plašio mnoštva
ili se bojao da će me ljudi iz drugih porodica prezirati,
pa sam ćutao i od straha nisam izlazio napolje?
35 Kad bi me barem neko saslušao!+
Potpisao bih sve što sam rekao.*
Neka mi Svemoćni odgovori!+
Kad bi barem moj tužilac ispisao optužbu protiv mene!
36 Ja bih je nosio na ramenu,
stavio bih je na glavu kao krunu.
37 Položio bih mu račun za svaki svoj korak,
pristupio bih mu uzdignute glave, poput kneza.
38 Ako je moja zemlja vapila zbog mene
i ako su njene brazde zajedno plakale,
39 ako sam jeo njen rod, a nisam ga platio+
i ako sam njene vlasnike bacio u očaj,+
40 neka mi umesto pšenice rodi trnje,
a umesto ječma smrdljivi korov.“
Ovde se završavaju Jovove reči.