Avakum
3 Molitva proroka Avakuma, izrečena kao naricaljka:
2 Jehova, čuo sam šta si sve učinio.
Pun sam strahopoštovanja, Jehova, zbog tvojih dela.
U naše vreme* ponovi ih!
U naše vreme* obznani ih!
Seti se da pokažeš milosrđe u vreme pometnje.+
Njegova slava je prekrila nebo+
i njegova hvala je ispunila zemlju.
4 Njegov sjaj bio je kao sunčeva svetlost.+
Dva zraka sevala su iz njegove ruke,
tamo se krila njegova snaga.
Od njegovog pogleda narodi su zadrhtali.+
Večne su se gore raspale,
vekovna su se brda srušila.+
Njegovi putevi su od davnina.
7 Video sam huske* šatore u nevolji.
Zatresla su se šatorska platna u madijanskoj zemlji.+
8 Jehova, zar si se na reke razgnevio?
Da li je na reke planuo tvoj gnev
ili se na more podigla tvoja srdžba?+
9 Izvadio si i pripremio svoj luk.
Štapovi* su spremni u skladu sa zakletvom.* (Sela)
Rekama si razdvojio zemlju.
10 Gore su se previjale od bola kad su te videle.+
Olujne vode odnele su sve pred sobom.
Vode su zagrmele iz dubine,+
visoko su podigle svoje ruke*.
11 Sunce i mesec stajali su u svom uzvišenom prebivalištu.+
Tvoje strele poletele su kao svetlost.+
Blesak tvog koplja bio je poput munje.
12 U srdžbi si koračao zemljom,
u gnevu si gazio narode*.
13 Izašao si da spaseš svoj narod, da spaseš svog pomazanika.
Satro si poglavara kuće zlikovaca.
Ona je uništena od krova do temelja. (Sela)
Silno su se radovali što će iz zasede napasti nevoljnika i proždreti ga.
15 Kroz more si gazio na svojim konjima,
kroz uzburkane vode kojima nema kraja.
trulež je ušla u moje kosti,+
kolena su počela da mi klecaju.
Ali ja ću mirno čekati dan nevolje,+
jer on dolazi na narod koji nas napada.
17 Čak i ako smokva više ne bude cvetala
i ne bude roda na lozi,
ako maslina ne bude rađala
i polja* ne budu davala hranu,
ako ovaca nestane iz tora
i goveda ne bude u štalama,
18 ja ću ipak klicati Jehovi,
radovaću se Bogu, mom Spasitelju.+
19 Svevišnji Gospod Jehova moja je snaga.+
On će mi dati noge kao u košute
i vodiće me po uzvišicama.+
Horovođi, uz pratnju mojih žičanih instrumenata.