Ruta
3 Njena svekrva Nojemina joj je rekla: „Kćeri moja, zar ne bi trebalo da ti potražim dom*,+ da bi ti bilo dobro? 2 Nije li Voz naš rođak?+ To je onaj s čijim si devojkama bila. On večeras veje ječam na gumnu. 3 Operi se i namaži se mirisnim uljem. Zatim obuci svoju najlepšu haljinu i idi na gumno. Pazi da te on ne vidi dok ne završi s jelom i pićem. 4 Kad ode da legne, gledaj gde će leći. Onda mu priđi, otkrij mu noge i lezi. On će ti reći šta treba da radiš.“
5 Na to joj je ona rekla: „Učiniću sve što mi kažeš.“ 6 Tako je otišla na gumno i učinila sve što joj je svekrva rekla. 7 Voz je jeo i pio, i bio je raspoložen. Onda je otišao do gomile žita i legao kraj nje. Ruta je tiho prišla, otkrila mu noge i legla. 8 Oko ponoći, čovek se trgao iz sna drhteći, pa se nagnuo napred i ugledao ženu kako leži kod njegovih nogu. 9 Upitao ju je: „Ko si ti?“ Ona je odgovorila: „Ja sam Ruta, tvoja sluškinja. Zaštiti* svoju sluškinju, jer si ti moj otkupitelj.“+ 10 Na to je on rekao: „Neka te Jehova blagoslovi, kćeri moja! Verna ljubav koju ovim pokazuješ veća je od one koju si ranije pokazala,+ jer nisi tražila mladiće, ni siromašne ni bogate. 11 A sada, kćeri moja, ne boj se. Učiniću za tebe sve što kažeš,+ jer svako u gradu zna* da si izuzetna žena. 12 Premda je istina da sam ja otkupitelj,+ ima jedan otkupitelj s kojim ste u bližem srodstvu od mene.+ 13 Ostani noćas ovde, pa ako te on sutra ujutru otkupi, dobro, neka te otkupi.+ Ali ako on ne bude hteo, zaklinjem se Jehovom, živim Bogom, ja ću te otkupiti! Lezi tu do jutra.“
14 I ona je ležala kod njegovih nogu do jutra i ustala je rano, dok još čovek čoveka nije mogao raspoznati. Onda joj je on rekao: „Pazi da se ne sazna da je žena dolazila na gumno.“ 15 I još joj je rekao: „Dodaj mi ogrtač koji je na tebi i raširi ga.“ I ona ga je raširila, a on je u njega sipao šest mera* ječma i zatim ga stavio na nju. Onda je otišao u grad.
16 Ona je došla kod svoje svekrve, koja ju je upitala: „Kako je bilo*, kćeri moja?“ Ruta joj je ispričala sve što je onaj čovek učinio za nju. 17 I još je rekla: „Dao mi je ovih šest mera ječma i rekao: ’Nemoj ići svojoj svekrvi praznih ruku.‘ “ 18 Na to joj je Nojemina rekla: „Čekaj ovde, kćeri moja, dok ne saznaš kako će se ovo završiti, jer taj čovek neće imati mira dok sve to još danas ne reši.“