Postanak
31 Posle nekog vremena Jakov je čuo kako Lavanovi sinovi govore: „Jakov je uzeo sve što je imao naš otac i od onog što je pripadalo našem ocu stekao je sve ovo bogatstvo.“+ 2 Jakov je i po Lavanovom licu primetio da mu on više nije naklonjen kao ranije.+ 3 Tada je Jehova rekao Jakovu: „Vrati se u zemlju svojih očeva i svojoj rodbini,+ a ja ću biti s tobom.“ 4 Jakov je pozvao Rahelu i Liju da dođu u polje kod njegovog stada, 5 i rekao im:
„Vidim da vaš otac nije prema meni isti kao ranije.+ Ali Bog mog oca je sve dosad sa mnom.+ 6 Znate i same da sam svom svojom snagom služio vašem ocu.+ 7 A vaš otac je pokušavao da me prevari i menjao mi je platu deset puta, ali Bog mu nije dozvolio da mi nanese štetu. 8 Kad bi rekao: ’Neka pegave budu tvoja plata‘, sve što se u stadu rađalo bilo je pegavo, a kad bi rekao: ’Neka prugaste budu tvoja plata‘, sve što se u stadu rađalo bilo je prugasto.+ 9 Tako je Bog uzimao stoku od vašeg oca i davao je meni. 10 Jednom prilikom, kad se stado parilo, u snu sam video da su jarci koji su se parili s kozama bili prugasti, pegavi i šareni.+ 11 Tada mi je u snu anđeo pravog Boga rekao: ’Jakove!‘, a ja sam odgovorio: ’Evo me.‘ 12 On je zatim rekao: ’Molim te, pogledaj i videćeš da su svi jarci koji se pare s kozama prugasti, pegavi i šareni, jer sam video sve što ti Lavan čini.+ 13 Ja sam pravi Bog koji ti se pojavio u Vetilju,+ gde si uljem pomazao stub i gde si mi se zavetovao.+ Sada se spremi, pa idi iz ove zemlje i vrati se u zemlju u kojoj si rođen.‘ “+
14 Tada su mu Rahela i Lija rekle: „Zar mi još imamo deo nasledstva u domu svog oca? 15 Zar nas on ne smatra tuđinkama kad nas je prodao i živi od novca koji je dobio za nas?+ 16 Sve bogatstvo koje je Bog uzeo našem ocu pripada nama i našoj deci.+ Zato sada uradi sve onako kako ti je Bog rekao.“+
17 Tada je Jakov stavio svoju decu i žene na kamile+ 18 i poterao svu svoju stoku koju je stekao u Padan-Aramu i poneo sva dobra koja je tamo stekao,+ pa je pošao svom ocu Isaku u hanansku zemlju.+
19 Kad je Lavan otišao da striže svoje ovce, Rahela je ukrala kipove kućnih bogova*+ koji su mu pripadali.+ 20 Osim toga, Jakov je zavarao Lavana Aramejca, jer mu nije rekao da će otići. 21 Pobegao je i prešao Eufrat*+ sa svim što je imao. Zatim se uputio prema galadskim brdima.+ 22 Trećeg dana javili su Lavanu da je Jakov pobegao. 23 On je poveo sa sobom svoju braću* i krenuo u poteru za njim. Posle sedam dana stigao ga je u galadskim brdima. 24 Tada se Bog javio Lavanu Aramejcu+ noću u snu+ i rekao mu: „Pazi šta ćeš reći Jakovu, bilo to dobro ili zlo.“+
25 Kad ga je Lavan sustigao, Jakov je već bio razapeo svoj šator u galadskim brdima. Lavan se sa svojom braćom ulogorio u blizini. 26 Tada je Lavan rekao Jakovu: „Šta si to učinio? Zašto si me prevario i odveo moje ćerke kao da su zarobljene u ratu? 27 Zašto si kradom otišao ne rekavši mi ništa i tako me prevario? Da si mi rekao da ćeš ići, ja bih te ispratio s veseljem i pesmama, uz daire i harfe. 28 Nisi mi dao priliku da na rastanku poljubim svoju unučad* i svoje ćerke. Postupio si nerazumno. 29 Mogao bih da ti nanesem zlo, ali Bog tvog oca rekao mi je sinoć: ’Pazi šta ćeš reći Jakovu, bilo to dobro ili zlo.‘+ 30 Kad si već otišao jer si se uželeo doma svog oca, zašto si ukrao moje bogove?“+
31 Jakov je odgovorio Lavanu: „Uplašio sam se jer sam pomislio: ’Mogao bi da mi silom uzme svoje ćerke.‘ 32 Ako kod nekoga nađeš svoje bogove, taj će platiti životom. Pred našom braćom pretraži moje stvari i uzmi ono što je tvoje.“ Ali Jakov nije znao da ih je Rahela ukrala. 33 Tako je Lavan ušao u Jakovljev šator i u Lijin šator i u šator obe robinje,+ ali ih nije našao. Kad je izašao iz Lijinog šatora, ušao je u Rahelin šator. 34 U međuvremenu, Rahela je uzela kipove, sakrila ih pod sedlo svoje kamile i tako je sedela na njima. Lavan je pretražio ceo njen šator, ali ih nije našao. 35 Tada je ona rekla svom ocu: „Nemoj se ljutiti na mene, gospodaru, što ne mogu da ustanem pred tobom, jer imam ono što je uobičajeno kod žena.“+ Tako je on i dalje pažljivo tražio svoje kipove, ali ih nije našao.+
36 Tada se Jakov razgnevio i počeo je da prekorava Lavana, govoreći: „Šta sam skrivio i koji sam greh počinio, pa me tako žestoko progoniš? 37 Sad kad si pretražio sve moje stvari, jesi li našao nešto iz svog doma? Stavi to ovde pred moju i svoju braću, pa neka oni presude između nas dvojice. 38 Za ovih 20 godina koliko sam ti služio, tvoje ovce i koze nisu pobacivale+ i nikad nisam uzeo ovna iz tvog stada sebi za hranu. 39 Nikad ti nisam doneo životinju koju su rastrgle divlje zveri,+ već sam ja podmirivao gubitak. Šta god je bilo ukradeno, danju ili noću, tražio si da nadoknadim. 40 Danju me je ubijala vrućina a noću hladnoća, i često nisam mogao ni oka da sklopim.+ 41 U tvojoj kući sam proveo 20 godina. Četrnaest godina sam ti služio za tvoje dve ćerke i šest godina za tvoju stoku, a platu si mi menjao deset puta.+ 42 Da Bog mog oca,+ Bog Avrahamov i Bog kog se Isak boji*,+ nije bio sa mnom, ti bi me poslao nazad praznih ruku. Bog je video moju nevolju i moj trud, pa te je sinoć ukorio.“+
43 Tada je Lavan odgovorio Jakovu: „Ove žene su moje ćerke i ova deca su moja unučad i ovo stado je moje stado. Sve što vidiš moje je i mojih ćerki. Šta bih danas učinio protiv njih ili protiv dece koju su rodile? 44 Hajde sada da ti i ja sklopimo savez kojeg ćemo se uvek sećati*.“ 45 Tada je Jakov uzeo jedan kamen i uspravio ga kao stub.+ 46 Zatim je rekao svojoj braći: „Sakupite kamenje!“ Oni su sakupili kamenje i od njega napravili gomilu. Posle toga su jeli kod te gomile kamenja. 47 Lavan ju je nazvao Jegar-Sahadut*, a Jakov ju je nazvao Galed*.
48 Lavan je rekao: „Ova gomila kamenja je danas svedok između mene i tebe.“ Zato ju je Jakov nazvao Galed.+ 49 Nazvao ju je i Stražarska kula, jer je Lavan rekao: „Neka Jehova stražari nada mnom i nad tobom kad budemo daleko jedan od drugog. 50 Ako budeš loše postupao s mojim ćerkama i ako uzmeš druge žene pored njih, čak i ako to ne vidi niko od ljudi, to će videti Bog, koji je svedok između tebe i mene.“ 51 Lavan je još rekao Jakovu: „Evo ove gomile kamenja i evo stuba koji sam podigao između mene i tebe. 52 Ova gomila kamenja i ovaj stub+ svedoci su da neću proći pored njih da ti nanesem zlo i da ti nećeš proći pored njih da meni naneseš zlo. 53 Neka Bog Avrahamov+ i Bog Nahorov, Bog njihovog oca, sudi između nas.“ A Jakov se zakleo Bogom kog se bojao njegov otac Isak*.+
54 Zatim je Jakov prineo žrtvu na tom brdu i pozvao svoju braću da jedu. Nakon što su jeli, prenoćili su tamo. 55 Lavan je ustao rano ujutru, poljubio svoju unučad*+ i svoje ćerke i blagoslovio ih.+ Zatim se vratio svojoj kući.+