Rimljanima
9 Istinu govorim u Hristu, ne lažem, jer moja savest vođena svetim duhom svedoči 2 da su mi u srcu velika tuga i neprekidan bol. 3 Jer bih želeo da ja lično budem proklet i odvojen od Hrista umesto svoje braće, koja su mi rod po telu. 4 Oni su Izraelci i njih je Bog usvojio kao sinove+ i njima pripadaju slava i savezi+ i Zakon+ i služba Bogu+ i obećanja.+ 5 Od njihovih predaka+ je po telu potekao i Hrist.+ Neka je Bog, koji je iznad svega, hvaljen u svu večnost. Amin.
6 Međutim, to ne znači da se Božja reč nije ispunila. Jer nisu svi koji potiču od Izraela zaista Izraelci.+ 7 Niti su svi koji su Avrahamovo potomstvo zaista njegova deca,+ nego kao što piše: „Potomstvo koje ti je obećano doći će preko Isaka.“+ 8 To jest, Božja deca nisu deca koja su dobijena po telu,+ nego se kao potomstvo računaju deca koja su dobijena po obećanju.+ 9 Jer obećanje je glasilo ovako: „Doći ću dogodine u ovo doba i Sara će imati sina.“+ 10 Ali nije samo tada dato obećanje, nego i kad je Rebeka začela blizance s našim praocem Isakom.+ 11 Dok se još nisu rodili niti učinili nešto dobro ili zlo – da bi se pokazalo da u skladu s Božjom namerom izbor ne zavisi od nečijih dela već od onoga koji poziva – 12 bilo joj je rečeno: „Stariji će biti rob mlađem.“+ 13 Kao što je napisano: „Jakova sam zavoleo, a Isava sam zamrzeo.“+
14 Dakle, šta ćemo reći? Da li je Bog nepravedan? Nipošto!+ 15 Jer Mojsiju kaže: „Smilovaću se onome kome želim da se smilujem, i biću milostiv onome kome želim da budem milostiv.“+ 16 Dakle, to ne zavisi od nečije želje ili truda*, nego od Boga, koji pokazuje milosrđe.+ 17 Jer se u Pismu za faraona kaže: „Poštedeo sam te da na tebi pokažem svoju moć i da se moje ime objavi po celoj zemlji.“+ 18 Dakle, nekima pokazuje milosrđe jer tako želi, a nekima dopušta da budu tvrdoglavi jer tako želi.+
19 Na to ćeš mi reći: „Zašto onda Bog okrivljuje ljude? Ko se može suprotstaviti njegovoj volji?“ 20 Čoveče, ko si ti da prigovaraš Bogu?+ Zar će delo reći onome ko ga je napravio: „Zašto si me ovakvim načinio?“+ 21 Zar grnčar nema vlast da od iste gline+ napravi jednu posudu za časnu upotrebu, a drugu za nečasnu upotrebu? 22 Šta ako je Bog hteo da pokaže gnev i da obznani svoju moć, ali je strpljivo podnosio posude gneva spremne za uništenje? 23 Šta ako je to učinio da bi obznanio svoju veliku slavu na posudama milosrđa,+ koje je unapred pripremio da budu proslavljene, 24 naime na nama, koje je pozvao ne samo od Judejaca nego i od drugih naroda?+ 25 Tako i u Osiji kaže: „One koji nisu moj narod+ zvaću ’svojim narodom‘ i onu koja nije voljena zvaću ’voljenom‘.+ 26 I na mestu gde im je nekad rečeno: ’Vi niste moj narod‘, tamo će se nazvati ’sinovima živog Boga‘.“+
27 A Isaija je objavio o Izraelu: „Ako bi Izraelaca bilo i kao morskog peska, samo će se preostali od njih spasti.+ 28 Jer Jehova* će se potpuno i bez odlaganja obračunati sa onima koji žive na zemlji.“+ 29 I kao što je Isaija prorekao: „Da nam Jehova* nad vojskama nije ostavio potomstvo, bili bismo kao Sodom, bili bismo slični Gomori.“+
30 Dakle, šta ćemo reći? Da su ljudi iz drugih naroda, iako nisu nastojali da budu pravedni, postali pravedni+ zbog svoje vere.+ 31 A Izraelci, iako su nastojali da budu pravedni po zakonu, nisu uspeli da ispune zakon. 32 Zašto? Zato što su mislili da će postati pravedni zbog svojih dela, a ne zbog vere. Spotakli su se na „kamen spoticanja“,+ 33 kao što je napisano: „Evo, postavljam na Sionu kamen+ spoticanja i stenu posrtanja, ali niko ko veruje u njega neće se razočarati.“+