Pesma nad pesmama
6 „Kuda je otišao tvoj dragi,
najlepša među ženama?
Kojim putem je krenuo tvoj dragi?
Tražićemo ga s tobom.“
2 „Moj dragi je otišao u svoj vrt,
ka lejama mirisnog bilja,
da čuva stado među vrtovima
i da bere ljiljane.+
Njegovo stado pase među ljiljanima.“+
4 „Voljena moja,+ lepa si kao Tersa*,+
divna kao Jerusalim,+
oduzimaš dah kao čete okupljene pod zastavama.+
Kosa ti je kao stado koza
koje silazi niz galadska brda.+
9 ali samo je jedna moja golubica,+ koja nema mane.
Ona je jedinica svoje majke,
miljenica* one koja ju je rodila.
Devojke su je videle i nazvale je srećnom,
a hvalile su je i kraljice i inoče.
10 ’Ko je ona što blista* poput zore,
lepa kao pun mesec,
čista kao sunčeva svetlost,
ona što oduzima dah kao čete okupljene pod zastavama?‘ “+
11 „Otišla sam u vrt gde rastu orasi,+
da vidim mladice u dolini*,
da vidim da li je loza pustila izdanke*,
da li je nar procvetao.
13 „Vrati se, vrati se, Sulamko!
Vrati se, vrati se
da te gledamo!“
„Šta vidite na Sulamki?“+
„Ona je kao igra dva logora*!“