Postanak

32 Kad je Jakov pošao dalje, u susret su mu došli Božji anđeli. 2 Čim ih je ugledao, rekao je: „Ovo je Božji logor!“ Zato je to mesto nazvao Mahanaim*.

3 Tada je Jakov pred sobom poslao glasnike kod svog brata Isava u zemlju Sir,+ u Edom*,+ 4 i zapovedio im: „Recite mom gospodaru Isavu: ’Ovako kaže tvoj sluga Jakov: „Dugo sam živeo* kod Lavana i ostao sam kod njega sve dosad.+ 5 Stekao sam goveda, magaraca i ovaca, slugu i sluškinja,+ i sada se javljam svom gospodaru kako bih zadobio njegovu naklonost.“ ‘ “

6 Posle nekog vremena glasnici su se vratili kod Jakova i rekli: „Bili smo kod tvog brata Isava i on ti dolazi u susret sa 400 ljudi.“+ 7 Jakov se veoma uplašio i zabrinuo.+ Zato je ljude koji su bili s njim, ovce, goveda i kamile razdelio u dve grupe. 8 Rekao je: „Ako Isav napadne jednu od njih, druga će uspeti da pobegne.“

9 Posle toga Jakov je rekao: „Bože mog oca Avrahama i Bože mog oca Isaka, Jehova, ti koji mi govoriš: ’Vrati se u svoju zemlju i svojoj rodbini, i ja ću ti činiti dobro‘,+ 10 nisam dostojan sve te ljubavi* i vernosti koju si pokazao svom slugi,+ jer sam imao samo štap kad sam prešao Jordan, a sada je moje sve što je u ove dve grupe.+ 11 Molim te,+ zaštiti me od mog brata Isava, jer se bojim da će doći i napasti mene+ i majke s decom. 12 A ti si mi rekao: ’Zaista ću ti činiti dobro i učiniću da tvog potomstva bude kao morskog peska, kojeg ima toliko mnogo da ne može da se izbroji.‘ “+

13 Tu noć je Jakov proveo na tom mestu. Zatim je od onoga što je imao spremio dar za svog brata Isava:+ 14 200 koza i 20 jaraca, 200 ovaca i 20 ovnova, 15 30 kamila dojilica s njihovim mladima, 40 krava i 10 bikova, 20 magarica i 10 magaraca.+

16 Predao je svojim slugama stado po stado i rekao im: „Pređite reku ispred mene i držite rastojanje među stadima.“ 17 Zatim je prvom zapovedio: „Ako te sretne moj brat Isav i pita te: ’Čiji si i kuda ideš? Čije je ovo stado pred tobom?‘, 18 reci mu: ’Tvog sluge Jakova. To je dar koji on šalje mom gospodaru Isavu,+ a on ide iza nas.‘ “ 19 Zapovedio je i drugom i trećem slugi i svima koji su išli za stadima: „Tako kažite Isavu kad ga sretnete. 20 I još recite: ’Evo, tvoj sluga Jakov ide iza nas.‘ “ Mislio je: „Ako ga odobrovoljim darom koji sam poslao pred sobom,+ možda će me lepo primiti kad se sretnemo.“ 21 Tako su njegove sluge s darovima prešle reku ispred njega, a on je te noći ostao u logoru.

22 Te iste noći ustao je i prešao Javok+ sa svoje dve žene,+ dve sluškinje+ i svojih 11 sinova. 23 Tako ih je preveo preko reke*, a prebacio je i sve ostalo što je imao.

24 Na kraju je Jakov ostao sam. Tada se neki čovek rvao s njim sve dok nije svanula zora.+ 25 Kad je taj čovek video da ga ne može savladati, dotakao mu je kuk*, tako da se Jakovu iščašio kuk dok se rvao s njim.+ 26 Tada je taj čovek rekao: „Pusti me, jer sviće zora.“ A Jakov mu je odgovorio: „Neću te pustiti dok me ne blagosloviš.“+ 27 Zato ga je onaj čovek upitao: „Kako se zoveš?“, a on je odgovorio: „Jakov.“ 28 Tada mu je taj čovek rekao: „Više se nećeš zvati Jakov, već Izrael*,+ jer si se borio s Bogom+ i s ljudima i na kraju si pobedio.“ 29 Jakov mu je rekao: „Molim te, kaži mi kako se zoveš.“ A on mu je na to odgovorio: „Zašto me pitaš kako se zovem?“+ Zatim ga je tamo blagoslovio. 30 Jakov je to mesto nazvao Fanuil*,+ jer je rekao: „Video sam Boga licem u lice, a ipak sam ostao živ*.“+

31 Sunce je već izašlo kad je prošao Fanuil. Hramao je, jer mu je kuk bio iščašen.+ 32 Zato sve do danas Izraelci ne jedu tetivu* koja je vezana za zglob kuka, jer je onaj čovek na tom mestu dotakao Jakovljev kuk.