Isaija

64 Kad bi barem razderao nebo i sišao,

pa da se gore zbog tebe zatresu,

 2 kao kad vatra zapali suvo granje

i učini da voda provri,

tada bi se tvoje ime obznanilo tvojim protivnicima

i pred tobom bi zadrhtali svi narodi!

 3 Dok si činio zadivljujuća dela kojima se nismo nadali,+

sišao si i pred tobom su se zatresle gore.+

 4 Od davnina se nije čulo, niti se saznalo,

niti je iko video da ijedan bog osim tebe

pomaže onima koji ga čekaju*.+

 5 Dolaziš u pomoć onima koji radosno čine ono što je ispravno,+

onima koji razmišljaju o tebi i idu tvojim putevima.

Ali razgnevio si se jer smo činili grehe,+

činili smo ih dugo.

 6 Svi smo mi postali kao nečist čovek

i sva naša pravedna dela su kao platno nečisto od mesečnog ciklusa.+

Svi ćemo uvenuti kao lišće,

naši prestupi odneće nas kao vetar.

 7 Niko ne priziva tvoje ime,

niko se ne trudi da te se drži,

a ti si sakrio lice od nas+

i puštaš da propadamo* zbog svog prestupa.

Mi smo glina, a ti si naš Grnčar*,+

i svi smo delo tvojih ruku.

 9 Jehova, nemoj se žestoko gneviti+

i nemoj se doveka sećati našeg prestupa.

Sion se pretvorio u pustinju,

Jerusalim u pustoš.+

11 Naš sveti i slavni dom*

u kom su te hvalili naši preci

spaljen je vatrom.+

Sve što nam je bilo dragoceno sada je razrušeno.